Prosvetni glasnik

392

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ако има, једино би могда бити у томе што су обојица басну сматрали као средство за давање поуке, а не као литерарни облик који се нодешава и стилистички обрађује у намери да се читаоцима више пружи забава, а поука тек на другом месту. Оваким мшнљењем они се не слажу са Лесингом и ЛаФОнтеном који су на басну друкчије гледали. Зна се да је Л.есинг доказивао како басна треба да буде границаизмеђу песништва и морала, у којој се морално начело више и јасније истиче него у обичној приповетци. Таким су деФиницијама доцније замерали Грим и Хердер, али је она ипак донекле остала у важности. Јер су и присталице Лесингове и присталице Доситијеве имале право — са свог« гледишта. Овакво Стејићево схватање басне, није дакле било толико погрепшо, колико је погрешно било не означавати ауторе од којих су позајмице чињене. Али вратимо се приповеткама и другим иреводима у Забавама за 1831. Писац поменуте прииоветке ,Лас Касас", Јоћапп Јаков Еп§е1 (1741 — 1802), познат је и у немачко.ј књижевности као драматичар 1 , прнповедач- и писацспекулативних и популарних филозофских расправа 3 . Као такав био је врло подесан -за Стејића, а и остале наше преводиоце, који су тежили да им преводи и списи уопште, буду у тону моралистичком и да на српске „списатеље" утичу од прилике онако као што је Енгел желео да утиче на немачке. (Наставпће се).

1 Ђег ЛапкЂаге 8о7т. 1шв48р1е1, Брг. 1771, 8°. — Ше АроИгеке. Когшзсће Орег. 1771, 8°. — Оег ВгатапГ. 1|из1зр1е1 (пасћ Дет &ап2б31зсће). Ерг. 1782, 8°. — Ђег ЕдеШпаЂе. 8сћаизр1е1. Брг. 1774, 8°. — Ше 8ап/Ге Тгаи (пасћ 6о1с1ош). 1ј\)2. 1779, 8°. 2 Рогепг 8Гагк. Е1п сћагак1ег^етаИ1е, гиегз1 т ЗсћШегз Нагеп 1795—96. (1апп 1>сгНп 1801. 8°. Ђге ГигвГетргеде1. ВегНп, 1798, 8 3 . 3 Ђег РННоворк /мг сИе ЛУеИ. Брг. 1775, 1п 8°. II ТћеП 1777, 8° I—II, 1787» ТћеП III, ВегНи, 1800. Тћа1 I— III, ВегИи," 1801, 2 В<1е. — РегвисЛ етег МеТоЛе, <Не УегпипШећге аиз р1а(;оп1зсћеп 1На1о§;еп ги еп4тске!п. ВегНп, 1780, 8°. — ЈАееп ги еГпег МгтгЈс. ВегНп. 1785—86, 2 Вс1е, 1804, 8°, и. а. Први комад горњих игара (Влаголарни син) преведен је и на сржски од Елаиуиде Јанковића 1789. За неко се време мислидо (по Ст. Новаковићу) да је ово бидо орпгинадно дедо Јанковићево; ади се допнпје откридо да то не стоји у истинп (В. Љтоаис, 1881, књ. 126, стр. 2; за тим Н. Андрпћ. Рпј. ЂеЈеГггвИка, стр. 20—21).