Prosvetni glasnik

ИАУКА Н НАСТАВА

393

КРАТАК ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ГРЧКОГА И ЛАТИНСКОГА ЈЕЗИКА 1 I. Г р ч к и ј е з и к од Јак. Вавернагла

гртаијенндо- Увод. Историју грчког језика можемо с помоћу најјезкк. старијих књижевних споменика и уз правилну одену наречја пратити унатраг до краја 2. тисуће година пре Хр. и прибдижно утврдити његову тадашњу особеност и распрострањеност. Јога даље уназад води нас упоређење са другим језицима. Већ научницима. који су изучавали језик у старо доба, пале су у очи сдичности између ла.тинског и грчког језика. Слагања као што су код неких сродничких илена, на пр. лат. ра1ег грч. ра^ег ,отац", л.ат. ттег грчки у наречју таГег „мати"; као код бројева, на пр. датински и грчки 1гг ,три" (у сложеницама), латински и грчки ос1о, оМо „осам", морада су се одмах указати не само научницима, већ и свакоме, који је познавао оба ова језика. До сличних опажања морало се доцније доћи и код других језика европских. Али ове појаве нису могли довољно објаснити. Тек проналазак Санскрта крајем 18. века дао је могућности за научно решење овога питања. Од времена Фридриха Шлегла и Фрање Бопа зна се, да грчки и латински припадају оба једној великој групи језика, која се назива не баш подесним али до сад бољим незамењеним именом „индогерманска" или „индоевропска". Данас дабоме не може више бити говора о каквом ужем сродству бага између грчког и латинског у обиму ове велике језиковне групе. Многобројна специјална слагања у речима код оба ова језика оснивају се на позајмицама од стране Италика; а оно нсколико примера, где се ова језика слажу у творби облиаа насупрот свима сродним језицима, оснивају се свакојако на случајности, што сс делом моа;о II доказати. Ако се хоће, да. се грчки прида којој ужој групи у обиму велике индоевропске језиковне породице, онда се нарочито (не рачунајући многобројна слагања са јерменским, гато јако падају у очи) може нагласити заједница са језицима занадне Европе уопште: са италиским, келтским и германским језицима. Као год и ови, тако и грчки у многим речима имаде грлени глас место пискавог у другим сродним језицима. Тако је у ће-ка1оп „стотина" Јс као у латинском сепГит и британском сапГ према индиском Шат, аветском Шет , литавском зжМаз.

1 Нз књиге Бхе 6г1ес1118сће ипс! 1а4е1гП8сће 1Л4ега(;иг ипс! Зргасће, која је изашда у познатом зборнику П. Хинеберга (Шппећег^); Ше КиИиг Лег ОедепиоагГ. Превод је местимиде скраћен. Преводидац.