Prosvetni glasnik

394

11Р0СВЕТНИ ГЛАСНПК

Особеносш Грчки језик уопште заузима усамљен положај. Дубока грчвог језика. П р 0 валија дели га од других индоевропских језика, којима се у старо доба говорило на Балканском Полуострву. Само лакедонски чини могућно .један мост, па и то је можда само због позније мешавине народне, т.ј. у колико је овде грчки језик зарана доспео у уста трачкоилирских варвара. Мноштво језичких особености заједничко јо свима онима, који су се у историском времену називали Јелинима, и не може се у тој вези наћи ни код кога од осталих Индоевропљана. Две характерне језичке замене могу се показати одмах на горе поменутој речи за „стотину"; ЂекаГоп. Први слог је израз за једнину; он, по заједничкој грчко.ј замени гласа 5- једним дахом, одговара староме корену зет-, који је некада у индоевропским језидима служио као израз за једнину и који се налази у првом слогу латинскога зГпди1аггз. На иротив ономе -Јса^- у другом слогу од ЈгеТсаГоп одговара у сродним језицима већином комплекс гласова, у коме испред гласа < стоји назал. У основном језику овде .је изговаран један глас слично ономе еп у немачком геИт , а такав глас сви Грди заменили су гласом а. Поред тога су Грди изгубили глас јоту, тако да латинском јидит (немачки Јосћ) одговара грчко гудоп, латинскоме јесиг грчко Јгераг. За разлику од латинског грчки се ограничио на мало облика са консонантима на крају и одричући се првобитнога слободног акцента код једне речи даје највиши глас једном од три последња а под неким погодбама једном од два последњег слога. Ако се овима п још неким другим гласовним особеностима што се поглавито тичу консонаната додаду још неколике новине у творби облика, као упрошћавање падежнога система номена (према чему Грди између осталога немају аблатива, који је у латинском остао у животу и даље разграњаван), или израђивање инФинитива за разликовање ^етрога и тако званих §епега уегМ, поред неколиких других нових вербалних творевина, тада имамо од прилике све 4 што се поуздано може обележити као заједничко грчко или прагрчко, и тада су нам у рукама сви спољашњи знаци, по којима одмах можемо познати, да ли је неки кратки текст грчки или није грчки. Старина Набрајањем ових језичких новина не мисли се на утисак, грчког језика. ка0 да ј с цндоевропско наслеђе код Грка било нзложено нарочито јаким променама. На против, грчки језик даје међу свима индоевропским језицима можда највернију слику ирвобитног Језика. За овај положај он има од чести да захвали новољном стању у ком је предаван с колена на колено. Међу сродним језицима само индиски има да покаже старијих споменика. Ну и кад се грчки језик 3. века пре Хр. упореди са латинским баш овога времена или говорни језик пред крај старога рачунања времена са германским, у колико је он познат за то време, показује се, да је грчки остао вернији староме.