Prosvetni glasnik

наука и настава

395

грчки у време Једикска племена имала су за собом дуго време лутања, се°бе. П р е но шт0 С у се дастанила на својим историским седиштима. Ну по верности, са којом су они чували што је старо, може се еудити да нису ништа преживели, што би променило њихову нраву народну особеност, и да су туђе народне елементе или мало примили или, још пре, са срећном енергијом потпуно асимиловали. Ово самоодржање оддикује Грке и на њиховим историским седиштима. ријш Ч станоБ само у оним пределима, где су Грци по своме прен!1ка Грчке. дању ступили у наслеђе старијих варварских становника и постали њихови господари и најтешњи суседи, као на обали Мале Азије, већ и на острвима Јегејског Мора и (уз пркос тврђењу Аркађана и Атичана да су аутохтони) свуда на копненој Јелади, пре Грка су становала друга племена, која никако нису била индоевропска. На многим местима варвари су остали живи и до историски јасних времена. Особито су јасни ови односи на Криту. У Одисеји се за ово острво вели, да на њему станују многи људи разне народностии разних језика; а то су потврдила ископавања за последњих десетина година. На натписима показали су нам се ту остаци једнога потпуно ишчезлог језика. Многобројна критска имена места а и лична имена нису грчка. У осталој Грчкој имена места дају најпоузданије сведочанство о некадашњем негрчком становништву. Најпознатија имена брда, као име Парнаса и медом богатога Химета имају карски наставак. Сем тога не може се сумњати у негрчко порекло неких боговских имена. Култ небеснога бога и с њиме име Зевса донели су Грци из своје прадомовине и спасли га на својим лутањима; али су у осталом од старијих становника примили многобројна места за култе а с њима и култе и света имена. неиожешаноет Толико, на имена места и имена богова, простире се грчког јсзика. ј езички утицај аутохтона. У остало језичко благо као да није тако рећи ништа продрло из њихових језика. Додуше, етимологија грчког језика није још довољно проучена; али и после даљега проучавања зацело ће остати још речи, за које се неће моћи доказати ни да су их Грци наследили нити да су их изнова начинили. Ми немамо основа да их другчије сматрамо већ као сасвим усамљене позајмице из језика старијих становника. Старнје туђе Тешко позајмљивање од туђих језика јесте једна од рета. најистакнутијих језичких особина у Грка. Сасвим супротно Латинима, који су, докле год можемо уназад догледати, узимали из грчког језичког богаства, Грци су своју потребу у изразима готово потпуно задовољаваЈЦ из властитих средстава. Све по.јмове личнога, породичног и државног живота они су грчки назвали; терминологија уметности и наука чисто је национална. Понајпре се још може опазити утицај туђега говора у насеобинским крајевима, као што инглески језик у Ин-