Prosvetni glasnik

396

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

дији и на Капу имаде иозајмљених израза, ко.ји су неразумљиви становницима Лондона и ОксФорда. А нарочито су иод туђинским утидајем насељеници Италије и Сицилије из разних грчких пдемена. Не само њихови називи за мере и новац наслањају се сасвим на тамошње домаће, што је лако разумљиво, већ и код њихових пееника и у повељама налазимо латинске речи, као што су сатриз, ратз, годиз у једва измењеном облику. Јелиии у правој Грчкој назвали су туђим именом скоро само са стране унесене предмете спољашње културе. Име за злато (сћгузоз) је семитско, за сребро (агдугов) дошло је преко Мале Азије, а за олово (тоШЛоз) и гвожђе (зтегоз) зацело је иберско одн. кавкаско. Штоједино туч носи право грчко име (сћаЊоз), то значи, да су Грци непрекидно имали само овај метал. Томе одговара, што је код Хомера негрчки названа ланена хаљина, хитон, и шго се после Хомера као семитизми налазе између осталога имена писмена и неки изрази за тежину и новац. Тако је тпа или тпе, док су за опширнији појам талент и за по.јмове о деловима драхма и обол изабрани прави грчки изрази. доцније туђе И са Александром и јелинизмом само је утолико код ретк. позајмице туђега наступио обрт, што је сада било много више прилике, да се дају имена стварима из туђих земаља и народа н што пред тога варвари а нарочито Римљани почеше све више и више грчки говорити и писати, па при том своје говорне особине преносише на паучени идиом. А наравно грчки је још јаче инФициран римским господарством и тиме, што је оно у царско време имало као последицу, — мешавином народа и на далеко расиростртим говорењем обајезика код образованих људи па и код посленика. Појмови свакодашњице и јавнога живота све се више и више називају латински. Па тако је и са личним именима; мноштво оријенталских и римских имена унотребљава се са грчким наставцима. За историју језика најпоучнија су имена као НегосИапоз, СћггзИапоз, где је на грчку основу накаламљен латински наставак (-гаопоз као у латинском Саезаггапиз). И иначе налазимо за творбу грчких речи употребљене латинско елементе; чак и унутрашњи језички облик и промена речи сведоче о оној заједници грчко-римске културе, која карактерише царско доба. Цепање у на- I. Г р чка наречја. Грчки језик најпре нам се поречја. јављује у јако обележеном цепању у наречја. Где на великим равницама станују номади, ту је обично језик надалеко једноставан. Ту нема природних граница, сталних центара. У непрестаном лутању свако има прилику да са сваким дође у додир. Тако је код степских народа у унутрашњој Азији; тако је код Арабљана. Обрнуто је код Грка. Овде је безгранична разграњеност земље морала нарочито изазвати многостручност у наречјима, јер свуда нланински ланци и мора час одељиваху час опет састављаху; нека се упореди то, што су на Кав-