Prosvetni glasnik

27*

НАУКА И НАСТАВА

401

гласан назив још и данас важи као неприличан. Хомер је у језику много уздржљивији него и атички трагичар. Непосредна исказивања аФеката код њега су забрањена. Интерјекције не познаје скоро никако, и док жив говор, и на атичкој позорниди, да би журно упутио коме реч или заповест, радо допушта да више пута дођу једно за другим вокативи и императиви, Хомер је себи забранио и ово просто средство за појачаваље осем у једном из старине наслеђеном облику обраћања говором богу Аресу. Ширење хо- Као што је Хомеров језик већ својим постанком био ГемкТ. издигнут изнад ограничености наречја, још више је уздигнут употребом у току столећа. Захваљујући угдеду Хомерових песама, његов је језик поетао појетским заједничким језиком за целу Јеладу. Уопште сваки обл.ик појетскога језика код Грка садржи барем поједине елементе, који потичу из Хомерова језика. Језик службе божје и давање имена стоје под његовим утицајем. Најстарија проза не уме да се отргне од Хомерских реторских украса. И у језику је Хомер био васпитач грчкога народа. ноЈвтски ве- Хомеров језик био је заједничко добро већ у оно време, штачки језицц уопшхе. када се још свуда иоЈединци и оиштине у стварном животу служаху наслеђеним наречјима. Понека застарела Хомерова реч зацело је била потпуно неразумљива, и ако је од ранијих времена песник објашњаван у школи, и њу је онај, који се у певању наслањао на Хомера, избегавао или и (од чести баш због погрешне наставе) рђаво употребљавао. Свакојако је значајна лакоћа са којом је Грк, за кога учење туђега језика иначе једва долази у обзир, умео уживати у једном типу грчкога језика, који је барем изван Јоније у свакој трећој речи одступао од обичнога начина. Ово важи и за други вештачки језик, који је после Хомера и под његовим јаким утицајем добио панјелинску вредност, за језик лирике. Својим дорским што помало иде на еолски он показује, где је постао. Ну и он није остао везан за своју постојбину. Он нам је поглавито познат баш преко иесника из оне области, која у дпјалекту одступа, као што је Беоћанин Пиндар. Његово често а, овда онда ог (место о п у другим наречјима) осећало се као характеристика једне одређене стилске врсте. Надмоћност Велики значај добио је од 6. века језик малоазиске јонскога. Ј они ј е . Најпре једна ситница. Захваљујући положају своје покрајине и захваљујући својој окретности, Јонци су били главни посредници Грцима за источно језичко добро. Отуда долази, да су без знања јонских гласовних закона неразумљива. нека оријенталска имена, којима се још служимо. Медски народ звао се својим језиком МаИа, чему код кипарских Грка одговара МаАог. Ну Јонци су говорили Ме&ог, јер они уопште а замењују са е. Тако су за њима изговарали и сви други Грци, на тако са е цео запад сада изговара и пише ово народно