Prosvetni glasnik

406

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

и положају оних који су га говорили шш писади. Грчки језик код Полибијаиди Посејдонија, у државним повељама Пергамона иди ирвих Птоломеја сразмерно је бдизак атичкоме. Од њега јако одступа у дексикону, нешто у синтакси; напротив скоро никако у обдицима и гдасовима, у колико су ови представљени писменима. Атички је овде из јонскога само више обогаћен него модиФикован. Али у кодико се даље спуштамо, у тодико је језик мање атички и јонски, евентуално у толико је више варварски. Прост човек научи књижевне језике иепотпуно и јаче стоји под утицајем насдеђенога и локаднога. Популарни облик заједничкога језика врло добро нам је познат из приватних писмена на папирима, од којих је у последвим година нађен тако велики број; али можемо бити уверени, да је љихов вулгаризам још много више надмашивала жива реч. Бибдиски ^ вези са овим треба рећи неку о грчком код Јевреја гјчби . и Хришћана, о језику грчке бибдије. Прошло је време, кад се мислило, да се он може сматрати као потпуно засебан језички тип. Напротив, он се мора унети у историју грчкога .језика. Специјално Зер1иа§Ма (грчки превод библије од седамдесеторице тумача) долази међу аегове најважније документе. Најпре као сведочанство о том, како је грчки језик прво добио приступа код неких од домаћега земљишта одвојепих народних елемената са истока. Пет Књига Мојсијевих не би већ тако одмах после Александра биде преведене са јеврејскога, да тадашњој јевреској дијаспори 1 грчки језик није био познатији него њихов домаћи језик. Затим из мадо текстова дознајемо толико о осоности средњега заједничког језика, онога говорнога језика, који је, и ако управо није плебејски, инак у свему слободан од дитерарних претенсија предања, био жив у писму и говору. Свакојако чист грчки језик не одјекује ни из једне главе септуагинте. Врдо често су преводиоци неумешно и од сдова до сдова ропски преводиди јеврејски оригинал реч по реч и тиме су грчком изразу а нарочито грчком склопу речи учинили свирепо насиље. Ово се не може порицати. Али такође не и то, да се баш у придагођењу на израиљски свет појмова и библиски стил открила јединствена подобност за изражавање и покретљивост грчкога језика и преводиоцима омогукила стварање једнога веома изразитог језичког уметничког дела. Најпре је у грчкој одећи Стари Завет досиео на запад и у њој је послужио за најстарије латинске преводе. Па и ако су се Јероним и Л.утер опет вратиди на јеврејски оригинад, ииак већ изрази као што су Рваћп и Ргорће!;, РепШеисћ, Сгепе818, Беи^егопошјит и сад још дају сведочанство о том, да су Грци некада и на овом пољу били по-

1 Дијаспора — Јевреји расељени; тако се зову Јевреји, који су од времена вавидонског ропства живели ван Палестине. Превод.