Prosvetni glasnik

408

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ћено писцу и образованом човеку и одузета му храброст за ново стварање. Уз то је дошла још Једна врло озбиљна штета. Поред више или мање старог атицистичког грчког језика код виших редова и у кљижевности, текао је у устима простога човека вулгарни грчкијезик, као природни наставак народних облика јелинистичкога заједничког језик. Тимеје створена јака сулротност између књижевног и народног језика и између разних народних слојева, супротност, која иде кроз византиско време и коју ни данашњи Грци још нису савладали на ведику штету књижевности и народности. IV. Даљи живот грчкогаудругимјезицима. Казано је да има речи, које су из грчког језика наслеђем прешле у наш модерни говор. Биће можда умесно рећи о томе још што год у узајамној вези. Уколико Трци у гдавном мадо имају да захваде другим народима што се тиче језика, у толико је моћнији и погоднији био у том њихов утицај на све стране. Баш ни један од окодних народа ниЈе му могао умаћи. Утицај грчког Сирски језик пун је позајмљених грчких речи а из грна источне је- . ' зике. чкога Је узео и средства за твороу речии за реченички склоп; на њему се опажа, да је за тисућу година имао поред себе грчки као виши језик. Не у толиком обиму и доцније но у Сирији, а у главном тек услед примања хришћанства, одомаћио се грчки језик у Јерменској. Па и језици даљнога истока нису остали без таквих утицаја. западнепозај- у сваком је погледу важније, што данашњи занад има из мице речи из . , 17 . грчкога. грчкога Језика. Ту Је понаЈпре оно време, кад су грчки кодонисти, уметници и трговци донеди своју вишу кудтуру у Итадију. Многе речи ове врсте тада су из латинскога и из романских језика што су од њега постали доспеле и у немачки језик, тако да их често само научник може познати као туђе речи. Ко би код речи Рет помислио на страно и то грчко порекдо? Ади у свом најстаријем немачком облику ргпа ова реч очевидно потиче, као год и Француска регпе , од репа, тј. латинског роепа „казна" по мдађем изговору. А код овога роепа опет не може бити сумње о пореклу од грчкога рогпе. Дакде један правнички народ, као што су Римљани, има Грцима да захвали за једну од својих најважнијих правничких речи заједно са целим системом израза, који су од ње створени. Немачки, као год и Француски, осдања се на првобитно народни датински, коме је реч за казну характеристичним померањем значења постала израз за муку и тегобу. Или да узмемо једну сасвим акутедно модерну реч: МазсМпе долази у посдедњем реду од једне грчке речи, које је већ бидо у Хомерово време и која је у свом литерарном облику гдасила тесТгапе а значила је „уметност, уметничко оруђе". Римљани су је примили од једнога племена, које је изговарало тасћапп, па су овај облик према гласовним законима свога језика обратили у тпскгпа и ову су реч, коју