Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

409

су очевидно поглавито преводиди техничари, понајпре узимали у техничком значењу. Доспевши учевним путом у Француски језик, она је отуда у 17. веку допутовала у немачки. Свака стопа овога путовања оставила је свој траг на речи Жазс/ме, 8ск и нагласак на г показује њен пролазак кроз Француски, г кроз датински, а опет порекло од једног грчког наречја. Али немачки језик има као изданке из истога грчког корена поред МазсЈггпе и речи као што су МесћатЈс, МесЈгапИсег, где је грчки гласовни облик сачуван скоро непромењен. И оне су пореклом из старога Рима, али из оних времена и оних кругова образовања, за које је тачно наслањање на књижевни грчки језик било закон. Такве више учевне позајмице бивадо је у најширем обиму кроз цело позније старо доба. Она се понова јавља у време хуманизма. Докле су до овога доба тек поједине грчке речн без римскога посредовања доспевале до Германаца, међу њима до душе тако значајне и много употребљаване као Кггсће и Кагзег, почело се сада, на основи ново покренутога изучавања грчког језпка, црпсти непосредно из извора. Најсилнија је ова тенденција била у 19. веку; она није још попустила. Ну, уз пркос све већој тежњи да се позајмљено гато се може тачније прилагоди оргиналу, ипак је још јако старо, веома значајно римско посредништво. Обично се скоро увек грчим речима или речима створеним од грчкога градива даје онај гласовни облик, који су оне добиле или би га добиле у римским устима; каже се немачки ТгадбЛге а не Тгадотге, РегцЉегге а не Реггрћегега. наука о лечењу деце не зове се РатгаМ/с већ РаеИаШЈс. Употребљивост Ногрчавање садашњега научнога (па и техничкога) јегрчкога за . терминодогију. зика, оил.0 оно пореклом из старога доба ил.и ]е ново, оснива се на два момента. Прво, како све наше науке, изузимајући правну науку, воде порекло од Грка па су већ код њих већина дисциплина имале и данас уобичајена имена, добиле су све дисциплине велики део данас још уобичајених вештачких израза. Других моменат је одређен већ природом грчког језика. Кад треба створити имена за нове нојмове и предмете, нарочито се радо узима грчки језик с тога, што је он за састављање и извођење из простијих речи барем толико исто згодан као и немачки а даје тако исто звучне творевине као и романски Језици. нозајмЕце Грци нису свет обогатили само градивом свогајегр ™аха л з е а зичког блага. Они су све народе млађе културе, који су хворбу речи. с аима дошли у додир, васпитали за умешнију употребу властитих језика и научили их да језике уздигну до богатије виткости. Сирски је томе сведок исто тако као и философски латински једнога Дицерона или једнога Лукреција. И кад се жена баронова назива Вагопеззе, кад се од 1' сјЛгоп направи ра^гопгзгегеп а од 1 Ј го1е81ап1 РпЛеМапИтшз, и кад се од латинскога ргеГаз и зрггИиз изведе РгеИзГ