Prosvetni glasnik

498

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

имамо посда са остатцима такавских говора који су у гптокавско-икавским диадектима неЈеднако разасути. Оно што тим цртама даје сасвим нарочит карактер, и јесте баш то што со све оне, готово искључиво, налазе код католика и Мухамеданаца. Стога није никакво чудо што су неке од њих сачуване и код католика у Крешеву, Фојници, или Варешу у Босни, или у беловарској жупанији (ст. 185), мада су постали јекавци. То исто може се заназити и код Мухамеданаца на пр. у Сарајеву, који су такође постали јекавци; али то за питање о чакавским цртама у икавским говорима несумњиво не може имати никакве важности; стога не би ни требало да их Решетар наводи са иатосом необоривог доказа (на пр. ст. 13); јер пре него што нам их наведе као такве, требало је да докаже да ти диалекти. нису били ни икавски, или да са икавскима нису били у ближој вези. А то он не може ни у ком случају. Шта више, он сам признаје кад говори о Ђ (ст. 65), да су односи у беловарско-крижевачкој жупанији прилично заплетени, да је њено старо становништво сасвим замењено новијим српско-хрватским насељеницима који су „дошли из најразличитијих крајева и земаља." На како може материал становништва таквога краја одлучивати у једном оваквом питању? Решетар ретко испитује Фонетско-Физиолошку страну изговора у диалектима; можда је то у вези с тим што му ти диалекти нису свакад довољно нознати. Али ни оно што је он дао у том погледу, није без замерке. Ја ћу овде да се ограничим на крај речи. Супротно мени („Диалекти ист. и јужне Србије", стр. 240), он вели да се звучни гласови у српском Језику но изговарају као звучно-мукли, као што сам ја рекао, него као „потпуно звучни гласови". Пре него што пре|ем на то, морам још споменути да Решетар погрешно мисли о муклозвучним гласовима. Решетар није добро проучио Сиверса на кога се ја ослањам; иначе би он код њега (в. Рћоп. V изд. стр. 197) нашао ово: ,Ез 181; ећен (код таквих гласова) кеше аМеге УегапДегипд ет§е!;ге1еп, а1з (1ег ^Уе§1а11 с1ег ВИтте лтаћгепс! с1ег Ваиег с!ез УегзсШивзек'', на шта сам и ја у општим потезима мислио својим речима: „То су звуци у којима звучна струја... нрестаје за вроме експлозпје дотичнога гласа". Зашто сам ја употребио општији израз „експлозија" место „образовање експлозије" ((Уег8сћ1и§б), биће јаено из овога. Како ја ове црте воћ одавно посматрам, у стању сам да из разних места српске областп дам материал, и да потврдим да јо нетачно Решетарово мишљење у оном облику у коме нам га је дао (ст. 14V —148). Што се тиче самога изговора, морам још нешто истаћи: у већини српеких диалеката, нарочито у јекавском и сремско-шумадиском, звучни сугласници (тесИае) на крају речи несумњиво се изговарају као муклозвучнп. Али то још не значи да се они у свима крајевима изговарају једнако: има више нианса којо се могу забележити, и које су у томе