Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

643

како по моралности тако ни по вештини у .језику не издижу изнад нивоа онога чиме код нас беспослене руке данас украшавају зидове. Ако је неко желео да други не победи у тркама на кодима у цирку — већином је то био зацело конкуренат —, записивао је његово име са неколиким клетвама на оловну таблицу и онда је бацао у ров; приличан број таквих таблица опет је нађен, и граматичару, који жели да чује како народ говори, клетва је постала благослов. И гробни натписи, многобожачки као и хришћански, место класичних облика врло често ноказују оне који су у народу били обични. Поред натписа налази се и у рукописним језичким споменицима по нешто томе слично. 0 реалистичком увођењу народнога језика код Петронија била је већ реч. По нешто још одају на пр. и граматички уџбеници код Римљана. Али не на тај начин, што би се неки од њих ех рго^еззо бавио о свакодневном језику. На против — кад се помену облици тога језика, они се наводе као супротност књижевним, те се ови последњи означе као једино достојни да буду уиотребљени. Тако се нарочито ради уједном малом снису из 3. века, у коме се у два ступца једно поред другог лево наводи коректни, т. ј. књижевни облик а десно Фамилијарни са једним поп. 1Пто је за нас важно, то је наравно баш оно, што стари граматичар одбацује. Кад на пр. читамо ^еШиз („стар"), поп уес1из, онда је последњи облик за нас изванредио зашгнљив као облик, из кога се развило италијанско ^ессћго. Француско пГеИ, што се према гласовним законима не би могло извести из књижевнога латинског 'оеШиз. Реконотрукција Последњним примером додирнули смо већ један нов зика према ро- и поред Плаута највећи ред сведочанства, која имамо о манским Јези- . циша, поЈединостима римскога свакодневног језика. Да је баш и изгубљено све, што директно даје извештаја. о њему, ми бисмо ипак били су у могућности, да га реконструишемо. Управо онако исто као што смо праиталиски језик у његовом битним цртама реконструисали према латинском, оскиском и умбриском, и тако звани синови латинскога језика, италијански, шпански, Француски и остали, дају нам могућности, да нацртамо слику језика, из кога су они постали. Али овај језик наравно није латински из књига, писани латински језик, већ баш онај латински, којим је говорила маса, што је полатинила ПЈпанију, Галију итд. По романским језицима ми бисмо облик говорнога латинског језика уесХиз (место књижевнога кеШиз) могли извести и онда, кад нам он не би био загарантован од античкога сведока. Тако се наша реконструкција прароманског језика у великој множини случајева слаже са античким извештајем о свакидашњем језику, у многим случајима шта више већ и са његовим најстаријим сведоком, Плаутом. Једна особена црта романских језика је на пример та, што род изгубљен и у многим случајевима замењен женским род^Маг--ш-'^^\ италијанском 1а дгоја, Француском 1а јоге „радост" не Ј&- \|