Prosvetni glasnik

644

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИГС

тинско даисИит већ Фемининум даиЛга (генетив да/шМае). Како се не може посумњати да је онај романски облик женског рода на -а често образован од плурала средњег рода. који се у латинском свршује на -а (даиЛга, генетив даиМогит ), тако и Пдаут до душе нема још онај Фсмининум даиЛга, даиМае, али чешће унотребљава пдурал дашИа, даиЛгогит, где би сингулар не само бпо довољан, већ и једино коректан према употреби цицеронскога латинитета. Слично је слагање између романскога и Плаута што се тиче члана и заменице трећега лица „он", „она", „оно". У почетку смо казали, да њих у праиталискоме никако нема, али романски језици сви имају: одређени члан (француски 1е, 1а, италијански И , 1о, 1а), неодређени (Француски ип, ипе, италијански ипо, ипа) и »он и и „она" (Француски И, еИе, италијански едИ, епа). Први и трећи ред облика очевидно развио се из латинскога Ше, Ша „онај" итд., а неодређен члан из латинскога „;пиз „један". А код Плаута налазимо не само Ше, Ша и ипиз, ипа у већ ослабљеном значењу, које сасвим живо ономиње на значење романскога члана и заменице, него код њега имамо такође често Ше, Ша итд. наглашено на иоследњем слогу (Ше, Ша), а јасно је, да је на пр. 1а могло само онда постати од Ша, кад је наглашен не његов први већ његов други слог. Ну ми можемо и поред таквих по .јединости доказати, да и битна црта у структури романских језика није већ била сасвим туђа свакидашњем језику у Плаутово време — тако звани аналитички характер. Романски језици (као и многе млађе језичке Фазе) склони су да у описивањима исказују оно, што су старији периоди обележавали .једноставним облицима. Док је у праиталиском још било могућно „у врту" изразити једном речју, већ латински из најстаријега историског времена мора на то да употреби две речи: ж ~ког1о. На овом путу романски је отишао изванредно далеко; нека се упореди само Француско а 1а теге са латинском таЛгг, Ле 1а тегс са таГггз, И а есгИ са зсггрзИ, р1из 1опд са 1опдгог; чак понешто, што нам се сад у Француском већ показује опет као једноставно, унраво је такође такво описивање, нпр. И есггга то је управо есггге а „он има писати" наспрам латинскога всггћеА. А код Плаута већ налазимо Лаге „дати* понегде у необичној конструкцији са аб,— Франц. а, где би се према нашим школским граматикама очекивао датив. Облике упоређења Плаут чешће описује са тадгз, па чак се нађе у његово време већ и описивање са р1из, које тачно одговара Францускоме (р1из 1опд „дужи"). П Ле „од" може се тада већ наћи тако употребљено, да је веома слично ономе с1е Францускога партитивнога члана (Ае Геаи). Друго опет не може се пратити тако далеко унатраг. Р.азна старост пг ј ■» романских°по- ^ ак0 се ве ^ п Р е Христова рођења појављује поштогод, јава, РЈТ0 у датинскоме одговара типу п а есгИ , налазимо тек у