Prosvetni glasnik

646

ПРОСВБТНИ ГЛАСНИК

VIII. Утицај датинскога на друге језике. Ми Полатпњавање ' у романским смо видели у не мало земаља што су оиле у кругу римске земљама. власти и кудтуре, да се долази до потлунога полатињења: Иберци у Шпанији и Келти у Гадији прошли су кроз овај процес, исто тако становништво Адпа и земаља на доњем Дунаву, као што показују енгадински и румунски језик. Али чак и код таквих народа, који су ономе кругу припадади само пролазно или су се с њиме Позајмице из Ј 5та™ Н до(5а I само ДОДиривали, извршена је у старо доба јака инФИлтрараном средњем ција датинскога језичког блага. То је можда најјаче код Албанеза; други језици су ограничиди позајмице већином на одређене СФере ррчи, узимајући од Римљана називе за извесне културне тековине, с којима су се упознали тек преко Римљана иди које сунашли кодњих нарочито обрађене. У грчкн језик источнога римског царства нродрдо је много из датинскога, нарочито називни чиновнички и правнички изрази. Интересантне су датинске речи, које су у првим веЛатинске позај- Ј Ј мљене речиуне- ковима нашега рачунања времена узете у немачки језик. Ово узимање није једнострано, јер се тада датински језик са своје стране обогатио од немачкога добра. Ну претежна улога даваоца ипак је припала Римљанима са њиховом надмоћнијом културом, која је доцније хришћанством још појачана. Кућа и врт, кујна и подрум, чијем су се римском уређењу Германци на Рајни и Мозлу могли довољно дивити, јасно показују још п данас из старине примљену латинску терминологију: Маиег, Г('еИег, Рјо&еп, 2Шеде1; Шгпе, Кггзске, Рј'1аите, РјггзгсЈг, КоШ, ВеШск, Кптте1, 8еп{, Р/е/Уег; ТгзсЈг, бсЈтзаеЈ, 8еззе1, ВесЈгег, Ке1с1г и тодико других најобичнијих речи из истих СФера од Римљана су. Још друге римске речи донеда је трговина: Мипве, ГјипЛ и многе сличн. . Нису све позајмице биле тако мирне врсте. Ратни сукоби а зацедо не мање и служење Германаца у римској војсци донели су им на пр. и речи као што је Р(еИ. Нов слој иозајмљених речи нродро је у Немачку са римским хришћанством, од чести доцније него напред наведене ади ипак још у раном средњем веку; такве су РгорзГ, Меззе, Кгеш, ргеШдеп и др., а међу њима и такве, које су Римљани сами примили од Грка, као РНезГег, МбпсЈг, Огде1. Као што смо уосталом могли код латинског језика ноказати утицај грчкога лексикона не само у његову првобитном обдику позајмљених речи, већ и у таквима, које су тачни преводи грчких, тако се и латинска мешавина у германскоме не ограничава на непосредно примљене речи: и овде можемо на једном занимљивом и важном случају доказати творбу према туђим сложеницама а са домаћима материјалом. Немачка имена недељних дана 8опп1ад, Моп1ад, ВгепзГад, 1)оппег81ад , РгеИад начињена су према датинским ВоИз сИез, 1ипае Лгез, МагИз Лгез, -То^гз