Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСХАВА

645

4. веку после Хр. згЛеге 1ш№, што се може тачно упоредити са есггга „он ће писати". Особене романске адвербијалне творевине на тепГе (италијанско згпсегатспГе „искрено", ргоззгтатеп^е „ускоро", Француско згпсегетеги, ргосћатетепГ) могу се извести из датинских спојева као згнсега тепГе , који се ггојављују најпре у 2. веку по Хр. Друга тако характерна појава, као што је проиена гласа с исиред јасног вокала у пискав глас (латинско Сгсего изговара се Еикеро, али Француско Сгсегоп изговара се сисерон, италијанско Сгсегопе изговара се чичероне) по нетачном је рачуну један век а вероватно и више векова млађа него постинак адверба на теп1е. Све ове појаве свуда су продрле наравно често тек много доцније но што су се показале у својим првим замецима. Али ако се не поклања даља пажња овој диФеренцији, сме се рећи, да су се разне особености романскога у врло разним временима показале у латинском свакидањем језику, да је дакле овај свакидањи језик морао имати историју много богатију у променама него књижевни језик. Мастило је течност, која консервира. При том смо у могућности да заиста утврдимо само један део ових промена у свакидањем .језику; остале се могу извести само из романских језика. Еад нпр. у Француском имамо Ггез „врло", може се нретноставити, да је латинско 1гат „преко", чији је гласовни изданак несумњиво 1ге$, ма кад добило значење „врло"; али то се до сада не може доказати ни у једном латинскот језичком споменику. Исто вреди и за творбу имперФекта; за Један ред романских језика мора се узети да је био облик топеат, зепИат место књижевних топебат, зепШат, али и овде до сада немамо никаког писменог доказа. Међутим до сада немамо у латинској књижевности доказа не само за поједине облике, који се морају узети према романским, већ ни за цео процес стварања локално ограничених језика на пространој области, којом је некада владао латински језик. Природно је, да се латински језик, који је био распрострт на великом делу Европе и Једном делу АФрике, морао распасти у дијалекте, нарочито с тога, што је у Француској, ЈПпанији и Румунији пренесен на сасвим разно домаће становништво. Ну и ако су се ови дијалекти на иослетку толико јако диФеренцовали, као што го видимо, кад данас упоредимо Француски, италијански, шпански и румунски, ипак се у самом латинском језику није могло до сада доказати ништа ма колико значајно од таквих локалних различности, — јер да „аФрички" латински није био никаква месна нојава, видели смо већ напред. Ово ће зацело бити са тим у вези, што нису сачувани опширнији споменици неискваренога народног језика из последњих векова ире појаве појединих романских језика, чији најстарији споменици не иду унатраг даље од 9. века.