Prosvetni glasnik

654

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

Не бој се ништа. Нека би то међу твојим тајним радостима најгрешиија бида, ништа за то! Радовање, ДиоФанте, иди радост кад се какав несрећан човек, кога (на правду) гониш, да ти пред погама пузи; радост коју осећаш кад си „растећу" заслугу (ет аиЉНтеп^ез УегсНепб!). којој јако завидиш, угушио, и врдину која те помрачава, сасвим оцрнио; радост, кад си ниским удварањем и ласкањем, уши каквога великаша задобио, ил.и наследство какве старе будале од гладних уста његових сродника отео; радост чинити зло, да из њега произађе друго какво добро, као што ти често доказујеш, — такве радости, ДиоФанте, па ма оне и твоје биле, ја ти се заклињем свим боговима и богињама, много су више за осу,лу, него радости оннх младих баханата, који су јутрос освитак дана дочекали у пустој игри и забави, при пуним чашама и за.морним девојкама — — Превод је доста тачан; тежн и заплетенији изрази, исказани су слободније, али се ипак свуда види добро разумевање и нознавање духа, како српскога тако и немачкога језика. Исто је тако лепо и тачно преведена и Коцебуова игра Изгубљено дете 1 , у Забавама за 1836. Само што избор опет није испао најбоље за руком. Изгубљено дете је једна од оних намештених игара, каквих се код Коцебуа врло често налазе. Он је њоме хтео да изнесе јачину родитељске љубави према својој деци и у томе је донекле и уснео; али је игра покварена многим изненадним обртима, те све изгледа да је нарочито удешено и припремљено само да се што пре нанише којп комад више и изазове јачи еФекат кога у игри иначе врло мало има. Садржина комада у главном је ова: Стари лорд Алхорст има два сина. Један је непослушан и неваљао, али га отац ипак вишо воли него другога сина Ђорђа. Једном у свађи Алхорст отера Ђорђа у свет, а наскоро за тим умре му и онај син који је требао да наследи очевину, кога је тако јако волео. Алхорст остаја сам, скоро без игде икога. Покушава да се убије пиштољем, али му ту намеру осујети слуга (Вилиам). После тога одлази крај мора, с намером да се дави, али и од тога одустаје, јер поред мора на обали наиђе на изгубљено дете, сажали се на њ и хоће да га води родитељима. Мати и отацдетињи, који већ седамнаест дана траже своје дете, сусретну их, и матп од силне радости штоједете нашла, пада скоро у несвест. Сад наетаде упознавање, и, какав случај! Ђорђе, који је

своје мужеве, и да пх се одрекну све дотле док ови не прекину ратовање око превласти двеју вароши (Спарте и Атпне), јер су збот дега многе жене остале без мужека п без кућевие заштите. Предлог Лизистратин буде примљен, жене победе и рат престаде. »И шта има ту неморалнога? 0 грађани моји! Ја вам свпма желпм такве жене!« Узвикује Француски квижевник Б>. В. НоЉпап 1760—1828). 1 Изгубљено дете, забавна пгра у једном делу од Коцебуа. Забаве, к». IV, 1836, стр. 1:35—56. — 1)аз уег1огепе КгпА. Еш бсћаизр^е! ш етет Аи&и^е. Тћеа1ег \оп А. Ко^гећие, ВсЈ. XX, 8. 35—52. 2иегз1 ш АЈтапасћ ЛгатаМвсће 8рге1е 1806.