Prosvetni glasnik

658

нросветни г.1асник

две Коцебуове игре, за тим басне, песме, досетке и друге ситтшце,. чине главни сиже ових забавника. Тако Забавник за 1833 1 поред мањих приповечица са неозначенвм писцима, има и једну Геснерову идилу: „Палемон и ДаФнис", иједнупозоришну игру „Марцел у Ноли, или великодушије и љубав к истини", такође без означења писца. Забавник за 1834, сем осталих незнатннјих ствари донео је и једну Коцебуову оперу под именом „ Феодора , позоришна игра с певањем у једном де.јству" Ову игру превео .је Димитрије Исаидовић и доцније засебно ирештампао са другим једним Коцебуовим комадом под називом „ Стари Лајбкучер Иетра треКег, истинитн догађај у једном дејству". Н. Андрић у својој }'ггјело(1пој ЂеШгШгп (стр. 53), каже о овим двема играма: ,3а преводиоце се не зна". Међутим још Голубица за 1839, доносећи „списак у Србији напечатани(х) књига по хронологическом реду" од 1832—1839 године, дада је врло опширан опис овекњиге, велећи да је ову превео Дпмитрнје Исаиловић и „Его Императорскому Височеству Александру Николајевичу. посветио". Уз то још додаје како је „печатано само 20 ексемплара" 3 . Ст. Новаковић у својој Библиографији, такође нпје назначио преводиоца, а међутим иод напоменом каже да је Стари Лајбкучер изашао заједно са Феодором 4 . Доиста су ова два Коцебуова комада преведена у једној књизи т и она је посвећена руско^е императору. У примерку што смо га ми имали у рукама, преводилац се потписао, а како се то Новаковићу и Андрићу измакло пред очима, не знамо. Преводилац у својој дугој и досадној посвети, пред самом књигом, наводи разлоге који су га побудили да ове две игре преведе, и моли „милостивејшијег Господара, да убо прими малое делце сие, как знак неограниченија привержености. и глубочајшаго страхопочитенија". Преводиоцу се, као год и писцу, допао истинити догађај који се у Русији збио за владе Павла I, и Петра III, а нарочито „крајсњејшие черти виспренаго карактера и обожаемаго чоловекољубија Павла I" — па је то хтео и на „Сербскиј народни јазик перевести" да Србима представи руске цареве као „Заштитнике, Покровитеље и Ходатаев одержанија народнија свободи"..

1 Ову годину наша Народна Библиотека нема. Мп смо се послужили примерком из Бпблиотеке Матице Српске у Новом Саду. 2 РеоЛоге. Ет 8т^8рје1 т етет Аи&и^е. (Беп 8*00' ћа1 ете лтаћге Ве§ећепће14 ^еНе^ег!). Тћеа4ег уоп А. Ко^гећие, В(1. XXVI, 8. 285—311. Првипут изашла у А1тапасћ Бгата^зсћег 8р1е1е гиг кезеШгеп 1Јп4егћа1{ип^— 1812. 3 Голубица I, 1839, стр. 278—9. 4 Сриска библиографија, стр. 173, бр. 862—63.