Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

591

општи ток историје — лажно је и лролазно а само оно има места и вредности што има места у историји, што се историјски може разумети и оправдати. По томе је историја највећи и најбољи критеријум истине, јер је она управо тумач времена, највишег и најгенераднијег нојма људсвог. Пошто сесве више све сводинавреме и пошто сесве више увиђа да је предмет историје све оно што се у времену мења, то, пошто ни један атом не остаје непромењив за сва времена, — то ће историја све више постајати универзадни темељ свега умовања људског, темељ времена а грађу за то дају остале науке које се баве појавима у простору. По томе би историја стајала према другим наукама као што стоји време према простору, човек према природи, апстрактно према конкретном. По томе би идеална историја требала да обухвати не само човека него и цеду природу и васнону, у кодико је то могућно уму људском. По томе би историја била једино право поље ФидосоФије, једино могућно поље на коме би се помириде све супротности које су до данас раздираде свет, супротности између човека и природе, између животињског и хуманог у човеку, између историје и правде. Пошто је така историја најшире поље чистог разума, то би се разумевши све оправдадо све и опростидо све. А пошто се само историјом најбоље може разумети све, то све оно, што се историјски не би разумедо, т. ј. што не би имадо свог места у историји, оно се не би могдо ни оправдати т. ј. оно не би бидо истина. Отуда је историја највећи критеријум истине до које људски ум може доћи а уједно у њој .је и највећа и најгенераднија истина до које људски ум може доћи, јер се до чисте и потпуне истине може доћи само историјом, разумевајући и појимајући историјски. Историја је дакде наука о свету — о човеку и природи — у времену; она испитује законе по којима бивају промене у времену, а пошто се појам времена и све мене у њему не могу опажати ни једним чудом то је разум једина снага којом се додази до тога. Разумети човека из козмичких придика и окодности т. ј. везати човека и живот његов за козмичке снаге, везати човека за васиону, значидо би разумети историју, значидо би подићиједини истинити и стадни систем ФидосоФије. 20. Све науке су у историји оно што су гдаве у једној књизи. Историја човечанства јесте књига коју је писао бог, највиши разум. Људски ум може разумети поједине речи и реченице — то је Фрагментарно знање људско, ади смисао цеде књиге остављенје најдоцнијим нараштајима људским да га схвате и да књигу заврше. Разумети ту књигу и светде истине у њој значи разумети историју човека која је резиме историје васионе. Људи поједини у друштву и историји само су поједина сдова У књизи. Они никад не могу бити самостадна цедина, сами за се немају 39*