Prosvetni glasnik

596

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Њему идеје и теорије морају бити само Факти, као и све остал.о, и на њих мора гдедати с висине историје онако као што се с висине теорије и идеје гдеда на Факте. 31. Само се историјом може доћи до оног јединства и целине, којој људски ум тежи. Пошто је истина на једном месту и у једном времену само Фрагментарна, то да би се дошло до потпуне истине, мора се ићи путем историје. А ако се само историјским путем може доћи до највише и најгенерадније истине, то све парцијалле и Фрагментарне истине до којих је људски ум у разним временима долазио, не могу и не смеју бити заблуде, јер највиша и најгенералнија идеја, која би се извела из њих, морала би опет бити заблуда. Те заблуде до којих је људски ум у временитом развитку долазио, јесу истине само релативне, које одговарају извесним местима, временима и приликама. Кад се увиди да су људи у извесним временима морали онако мислити као што су мислили по јачој вези мисли са спољним прил.икама (природом, друштвом), онда ће се увидети и то да су те заблуде биле истине за то доба; т. ј. истине су те бил.е партикуларне, а права историјска истина, мора бити генерална. Тако се само историјским путем могу видети везе човека с природом, човеком и временима. Тим путем историја ће једина и помирити човека с природом и временима, доказујући да све што је било и што се мислило, морало је тако бити и тако се мислити и да је садање стање морало потећи из свих прошлих стања као нужна конееквенца. Тако што је која мисао и идеја генијалнија т. ј. генералнија, што има више у себи те помирљиве снаге, она је и више историјска. Хришћанство и Дарвинизам су чисто историјске идеје. Тако све оно што чуда човекова, догматизам, традиција, егоизам раздвајају, то историја, на нодлози резултата свих осталих наука, има да спаја и мири. Она све више постаје права и једина ФшшсоФија човечанства са племенитим задатком да обавесги и помири људе Геније међу наукама. 32. Онако исто као што један ум људски стоји према својим разним језицима, као човек, који је у суштини свуда исти према разним народима и племенима, тако стоји и историја према другим наукама. 33. У историји као и у природи има нешто што је супстанцијално које се само и може подвести под законе и нешто акцидентално; — што мора и што је морало бити, и што не мора и није морало бити. Одвајање тога двога јесте први корак рационадном изучавању историје.