Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

595

прво сазревају велике мисли, које прво обасјава светлост великих идеја и тек са љихове висиие силази светдост нове свести у све ниже долине и дубине масе друштва. Као што свако посматрање и мишљење силази са спољних иојава и предмета на човека и његову унутрашњост, са објективног на субјективно, тако и светлост сваке нове истине обасјава прве највише тачке душе, разум и свест, и с тих висина силази у дубину душе, у масу воље и осећања, те и сваку нову истину прво примају људи од разума и свести, па је тек много доцније прихватају и масе друштва, људи од осећања. И као што се из даљине виде прво само врхови предмета, тако и ниски обичан ум масе друштва види само врхове друштва, поједине узвишене личноети, по положају и но уму као носиоце све историје народа и душтава; тек кад се зрео ум историје приближи тим врховима друштва, тим узвишеним појединим људима, онда види и њихово тело и земљиште на коме се они дижу. И као што се оне прве иланине, које су се прво уздигле из океана, као главе континената, око којих се груписало и Формисало доцније њихово тело, данас само мало дижу изнад површине континената, или се једва виде, тако су и они ирви високи духови, око којих су се груписала прва људска друштва, који су износили и утврђивали прве типове свих великих историјских добара — језика, нисмености, земљорада, Фамилије, који су први пројектовали путеве, којима ће ићи цело потоње човечанство, који су пројектовали архитектонику целе исгорије људске, — данас су ти узвишени духови, ти први центри свега историјског, људског, потпуно заборављепи, не зна им се ни имена ни завичаја, или се у далекој магли прошлости једва нагађају и слуте; њихове висине спрало је време, док се имена свих потоњих нојединаца, који су износили и Формисали нове социјалне, религиозне, ФилосоФСке и научне идеје, издижу високо изнад површине континената друштва, као што су и све данашње високе планине млађе од континената на којима су се уздигле. Отуд су се сви нотоњи велики појединци, чија се имена данае високо дижу на површини историје, дигли тек на готовој, Формисаној маси друштва, те су и млађи од масе друштва, која се је Формисала око оних првобитних, прометејских, природа људских, које су прво дигле главу из хаотичког океана животињског живота људског. 29. Историја има ту велику етичку страну да учи људе о немоћи и пролазности свега људског. 30. Историк нема да усваја ову или ону теорију и идеју да је заступа или проводи кроз историју, јер се те теорије и идеје рађају у историји.