Prosvetni glasnik

976

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

9 51. Свему знању човекову посдедњи је смер знати прошлост и будућност извесног предмета и појава или групе њих, т. ј. разумети будућност његову из прошлости и садашњости његове. По томе је свако питање у последњој инстанди историјеко питање; историја увек има да каже последњу и одлучну реч. 52. Историја је организована сума свих људских умова, идеја, мисли, с тога она и мора бити највећи и највиши критеријум истине. Већег и вишег нема, нити га може бити. Она стоји према другим наукама као разум према чулима; њен је задатак разумевање. 53. Идеје су крв историје; њена храна је знање Факата из области других наука. 54. Истори.ја је према другим наукама, као организам према својпм саставним деловима. Сви народи и државе, све науке, литературе, редигије и ФИлосоФије само су делови колосалне целине људског развитка у историји. И што историја буде савршенија као наука и човечанство, као организам, сви ти елементи добијаће све одређенији међусобни однос, све већу узајамичну везу. Само историја може помирити све њих и ноказати величину потррбе свих њих за целокупни развитак и напредак човечанства. 55. Историја према другим наукама као прошлост према садашњости. Иошто је сва садашњост самоједан бесконачио мален део прошлости, и пошто ће свака садашњост и свака будућност, морати бити најпосде прошлост; т. ј. потонути у историју и постати њен предмет, то је и историја све шира и дубља као и ирошлост. А пошто се прошлост не може чулима сазнати, то је и историја предмет само ума. Тако се историја заједно с разумом и прошлошћу све више шири, освајајући област свих других наука, а уједно постаје све дубља, сакривајући све дубље корен свега онога што се види. 56. Пошто Је историја најшири предмет од свих других наука, пошто ни једна носебна теорија, идеја, ФилосоФИја и религија није кадра обухватити, везати и тако разјаснити све, то само историја обухватајући све, може и да разуме све; она постаје дело највишег разума а уједно