Prosvetni glasnik

986

11Р0СВЕТНИ ГЛАСНИК

Истина — идеал науке, правда — идеал друнггва — тежеједном истом. Заблуда у науди, неправда у друштву. Гдо год има неправде у друттву, то је друштво дажно т. ј. неправедно. Што годје лажно оно је неправедно. Све веће ширење човека и прнроде доносиће све веће ширење правде и истине; што више хармоније између друштва и природе, све мање дажи, заблуда, пеправди, неједнакости. Социјадне неправде то су социјалне заблуде. И као год што је ум људски дуго бдудео по давиринту природе док није нашао конац који ће га водити у њему — законе природе, тако је и ум људски данас у забдуди према човеку, као што је некада био ирема природи. С тога тодике еоцијадне забдуде, ненравде и неједнакости и тако ће бити све док се не нађе конац који ће водити човека кроз давиринт људских осећања, мисли, тежња, идеада — док се не нађе историјска и социјална највиша .истина — правда. 91. Историја .је највећа висина са које човек може прегледати и носматрати живот људски у времену. С те се висине губе из очију многе ситнице, које занимају свакидашњег човека ади се само с њене висине може добити најдубљи и најшири поглед на ток ствари у прошдости и будућности. 92. Исгорија добија све више маха у свима правцима живота. Све више своди се све на историју; све се више додази до уверења да се нешто не може потпуно сазнати у свима односима његовим без знања историје његове, т.ј. знања његове прошлости и увиђања његове будућности. Историја све више постаје последња инстанца разумевања ствари; свевишеонапостајејединаФилосоФија умаљудског;она све више ндави и осваја регионе свих остадих наука, све више увдачи све у еебе, т. ј. све људско и земаљско нрави историјским, тежећи да све разјасни континуитетом у времену и простору. Све оно што је бидо неисторијско све више нестаје и пропада: природни народи, идеје о стационарност итд. 93. Помирити све супротне тежње разних времена историјских, разних дедова човекових, дати свему његову праву важност и место и саставити све у једну хармонијску целину — може само рационадна историја а то јој је један од гдавних задатака. 94. Ни један систем друштва измишљен ма од кога не може имати никаког успеха ни уидива ако није основан на историји и темељима