Prosvetni glasnik

68*

ОЦЕНЕ И ПРИЕАЗИ

Статистика наставе у Краљ. Србији за 1902—1903 и 1903—1904 шкодску годину. По службеним изворима израдио Зар Р. ЛоаовиК * Ево нам отатистичке наставе за напред означене три године. Мало је задоцнила, али не мари, само ако буде читана, а она то баш заслужује. Шта се пак све може из ње видети и научити, показаће и ови редови, и ако ће се вдма истаћи најважније ствари. Бар код ових треба да се зауставе сви просветни радници, који не мисле удубити се у целу књигу, која је савесно рађена и даје повода за разнолика размшпљања. * 1. Белика Школа. Прве године имала је 56 а друге 60 наставника, од којих су већина радили у философском а најмање у правничком Факултету. Али шта су све радили, колико су часова недељно требали да држе и јесу ли их држали, по колико су слушалаца имали и какав су успех ови показали, о томе статистика ништа не казује, а то је баш штета. 0 томе би она могла да изнесе лепих ствари. Крајем другог семестра било је прве 428 а друге 462 ученика и то највише правника, а најмање техничара. По рођењу врло мало их је било ван Србије. За издржавање Велике Школе утрошено је 1903 г. 317.322'33 д. а 1904. г. 344.878'56 динара. Просечно школовање једног ђака стало је прве године: 789-36, а друге- 84737 динара. 2. Богословије. Било их је две; стара са четвртим разредом у 1903. год., када је затворена, и Богословија Св. Саве прве са три а друге год. са четири ра^реда. Прве године имало је у обема 16 а 1904. год. само у Богословији Св. Саве 8 наставника а сваки од њих просечно 10.6 прве и 11 недељ. часова друге године, Ученика је било крајем прве године у обв 188 а друге 174. Просечна оцена ученичког успеха прве године је 3.39 а