Prosvetni glasnik

1038

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

друге 3.22. Од сто уиисаних учбника кажњено је 39.00 а друге год. 35.03. Ученици су највише свештенички, па онда земљораднички синови и то већина из Србије (само 2.50 из Црне Горе, Восне, Хердеговине, Ст. Србије и Маћедоније). За издржавање обе школе утрошено је 1903. г. 87.154.56 дин. а 1904. год. за Богословију Св. Саве 144.285.11, дин., те школовање једног ђака стало је прве год, нросечио 463.59 дин. а друге 829.22 динара. 3. Учитељске Школе. 1903. г, у обе мушке учитељске школе имало је 26 наставника а 1904. г. 29. Женска Учитељска Школа није имала своје засебне наставнике, као ни њено одељење у Крагујевцу. Због овога је преглед о овим школама обухваћен статистиком В. Ж. Школа. Недељно један наставник ииао је просечно 11.8 лрве а 10.9 часова друге годнне. Ђака је имало крајем 1903. г. у мушким 261, у женским 129 а 1904. год. у мушким 264, у женским 185, свега: 390 прве и 449 друге године. Просечна оцена ђачког успеха износила је уопште 3.68 прве и 3'49 друге године. Кансњено је 1903. г. 61.79 од сто у мушким, а 1904. г. 74.65 у мушким и 6.67 у женским школама. По занимању родитеља ђаци су највише деца занатлија, па трговачка и земљорадничка, и то врло незнатан број родом ван Србије. На две мушке учитељске школе утрошено је прве год. 122.713.11 а друге 141.582.61 динара. Просечно школовање једног ђака стало је 470.17 дин. нрве а 536.30 д. 1904. год. 4. Тјоговачка Академија. Имала је по 17 наставника у обе године, на једног наставника долазило је недељно по 6.2 часова. Ученика је било на крају прве године 136 (2 ученице) а друге 135 (3 ученице), Просечна оцена успеха била је 1903. г. 3.63 а. 1904. г. 3.34. Кажњено је 35.97 од сто ученика друге а прве године није нико. За издржавате школе утрошено је 1903. г. 39.925.00 динара а 1904, год 36.754 динара, те школовање једног ђака стаје прве 293.27 динара а друге године 279.66 динара. 5. Ратарска Школа. У овој школи радило је обе године по 5 наставника, са просечно 7.6 прве и 7.0 недељнпх часова друге године. Ученика је било на крају прве школске године 76 а друге 84. Просечна оцена успеха ученичког износи прве године 3.98 а друге 3.69. Кажњено је прве године 87.13 од сто а друге 86.41. Ученици су највише земљораднички синови родом из Србије. За издржавање школе утрошено је 1903. год. 48.505.88 д, а 1904. г. 60.264.51 динара, и према томе школовање једног ученика стало је 638.24 динара прве и 717.43 динара друге године. 6. Винодељско-воЛарска школа. Прве године имала је 4 а друге 3 наставника. Сваки је наставник имао просечно 10 нрве а 11.0 недељних часова друге године. Ученика је имало крајем прве школске године 73 а друге 63. Просечна оцена ученичког успеха износила је 3.85 прве а 3.73

\