Prosvetni glasnik

61*

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВКТНОГ САВЕТА

925

пун месец 8 маја у 6 ч. и 22 мнн. ујутру (а не у ноноћЈ, последња четврт 16 маја у 3 ч. и 33 мин. по цодне, а идућа младина 23 маја у 0 ч. 44 мин. изјутра (а не на подне). Говорећи о иомрачењима Сунца и Шесеца (С. 14, 15 и 16), писац чини још веће грешке и у тексту и у сликама. Не казује, кодико трају тотална помрачења, него говорећи о њима даје им трајање, којим су обухваћена и парцијална иомрачења, без пкаквих напомена (с. 15 и 16). Не спомиње ништа ни о карактернстичној разлици између помрачења сунчевих и месечевих. За помрачења сунчева вели, да се виде истовремено са свију места земљиних, којима је сунце над хоризонтом! Ово је крунна грешка, у толико већа, што то каже на завршетку говора о тоталном помрачењу, за које не помиње колико само оно траје н колики простор на земљн заузима. Да ова грешка није случајна омашка пера, види се по томе, што је потврђена чак и на сл. 17. На тој слици збиља се впди, да сенка (аћ) и полусенка (ас и М) месечева поклапају тачно половину земљине површине, која је окренута сунцу! » Дакако, кад се не води рачуна о размери величине Земљине, Сунгеве и Месечеве нн о размери њихових даљина, да се може нацртати слика, каква се хоће. Али је зато и слика сасвим погрешна. Тачну слику о овоме дао је М. Ј. Андоновић у Космографији стр. 416 сл. 111. Сунчева помрачења нити се виде са свих тачака земљиних, којнма је сунце над хоризонтом, нити се пак истовремено виде са свих оних, из којих се уоиште виде. Код овог појава Месец постуино иоклапа Сунчев котур, као што н. пр. чини какав облак у крегању. Сенка Месечева (с полусенком) креће се ио површиии Земљиној као и сенка облакова, тако да иомрачење наступа поступно и редом за сва она места, на које наиђе сенка, па тако и ирестаје. Н као што су и с једне и с друге стране облакове сенке сва места осветљена сунцем, тако су исто и с обе стране Мвсечеве сенке сва места на Земљи осветљена Сунцем — за њих нема помрачења, и ако им је Сунце над хоризонтом. Величина Месечева ирема његовој даљини од Сунца није ни близу толика, да би његова сенка с полусенком могла поклопити целу половину Земљину, окренуту Синцу, као што је погрешно представљено на сл. 17. Немогућност тога показује и сама Месечева парадакса; која износи 57'2," док Месечев иривидни пречник на средњој даљини износи само 31'6." С једне и друге стране сенке и полусенке мора дакле остати знатно велика површина Земљина, осветљена Сунцем, за коју нема никаква помрачења. — А за тотално помрачење да напоменемо ово: само језгро Месечеве сенке погађа тако узану зону Земљине површине, да у ширину никад не прелази 80 км., него је обично још ужа. Та зона има тотално помрачење, које у једноме месту може трајати највише до 8 минута на екватору а 6 минута на геограФ. ширини Париза. И друга слика иод бр. 17 (на с. 16) нрава је бесмислица. Њоме је хтео писац да представи прстенасто помрачење Сунчево, а није нацртао Месечеву полусенку! Земљу је оставио сасвим изван сенке! Ученици ту не могу видети никакво иомрачење, а камо ли прстенасто, јер по слици никаквог иомрачења и нема. И са сл. 18 не стоји боље. Испод ње пише: „Тотално и делимично Сунчево помрачење", али на слици језгро сенкино и не доиире до земље/ Тоталног помрачења и нема! Писа ( није ваљда мислно, да полусенком представи и тотално и делимично помрачење?! Ову је слику узео из Космографије од М. Ј. Андоновића стр. 416 сл. 110. Она тамо представља ирстенасто и делимично помрачење.