Prosvetni glasnik

932

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

изаслаииком, а у ирисуству г. Јована Голубовића, учитеља, водио г. Влад. К. Петковић, учитељ, у коме он нема иоверење. Оваквим својим иоступком г. Стојановић се огрешио о дужност посдушности према претпостављеној власти. Ако је у саслупгању и било нечега нетачнога, он је се приликом потггисивања могао оградити и на тај начин очувати достојанство једног учитеља и васпитача. А.1и свакојако више се вере мора поклонити изасланику и двојици присутних учитеља него самоме оптуженоме. С тога је Савет, у интересу школске дисциплине, већином гласова, дао мишљење: да учитеља г. Стојаноеића за овај некоректан иоступак треба, на основу § 43 тач. 6 закона о чинов. грађанског реда и чл. 45 т. 12 у вези са чл. 48 и 49 закона о народним школама, казннти укором. IV Саслушан је писмени реФерат г. г. д -ра Чедомиља Митровића, ванредног проФесора Универзитета, и Михаила Јовића, учитеља из Београда, о кривици г. Јована Михаиловића, учитеља из Раче, и према њему Савет је донео ову одлуку: Оптужени г. Михаиловић објавио је у политичком листу „Правди", што излази у Београду, бр. 122 и 136 од ове године, нротивно распису Министарства Просвете од 25 септембра 1903 год. ПБр. 14798 под својим потписом два писма, у којима је позвао г, Министра прс!свете и чланове комисије за израду учитељског распореда у 1909 години, да му путем јавности у року од пет дана, објаве: оцене, године службе, породичне потребе и све остадо за учитеље и учитељиде који су овим распоредом постављени у Београду, Нишу, Ерагујевцу и Зајечару, иначе — како у тим писмима закључује сам оптужени — значи да г. Министар и чланови комисије нису радили онако како прописује закон о народним школама и како треба по правди да се ради, и да су на њихов рад утицале стрине, ујне и тетке из конзисторије ; затим иретпо је, у тим истим писмима, да ће изнети на јавност неправилну радњу и неисправне ствари од стране г. Министра и чланова комисије. Оваквим својим иостушсом учитељ г. Михаиловић се огрешио о пристојност, која се претпоставља и изискује од свакога учитеља, а нарочито се огрешио о дужност послушности према наредби своје нретпостављене власти, чиме је учинио кривицу, која се казни но § 43 тач. 6 и 10 закона о чиновницима грађанског реда и по чл. 45 тач. 12 у вези са чл. 48 закона о средњим пшолама. На оенову свега овога Савет јемишљења: да г. Јована Михаиловића, учитељаиз Раче, за ову кривицу требаказнити новчаном казном коју г. Министар одреди. V, Саслушан је писмени ре ®ерат г. г. Павла Поповића, ванредног проФ «сора Универзитета. Миливоја Башића, нроФесора III београдске гимназије, и Драгутина Костића, проФесора II беогр. гимназије, о књизи П. II. Ђорђевића: Теорија књижевности.