Prosvetni glasnik

РАДЊА Г.1ЛВН0Г ПРОСВБТНОГ СЛВКГЛ

Тај реФерат гласи: Г^давном Просветиом Савету Од.шковани од Главнога Просветног Оавета поверењем од 29 аирила ове год. СБр 67 да дрегледамо књигу Теорију књижевности за випге рагреде средњпх школа од П. П. Ђорђевића подносимо ово своје мишљење. Сматра се да ова књига заузима видније место међу уџбеницима наше средњошколске књижевностн з'амењујући досадно диктовање или још теже хватање бележака, које је годинама трајало но нашим гимназијама. Па ипак, она више служи пао помоћно средство, као подсетник самим наставницима, него ли као уџбоник онима којима је намењена — ученицила. Ученици се њоме мање користе, поглавито због тешког стила и апстрактних де®иниција. Најглавнији је недостатак што јекњига, према данашњем стању наука, особито оних које се оснивају на психологији, доста застарела. Она је сва заснована на старој естетици, управо она представља извод из Вакернаглове поетике. Новија естетика унела је у теорију књижевности много више психологијских, логичких и емпирнјскнх елемената, и место сухопарних правила, и место бављења о производу, о оном што је песник створио, бави се саевим природно и логично — више о самом творцу — песнику, о~његовим духовним особинама и душевним стањима с једне, и о књижевној публицн с друге стране. Цела теорија у овој књизи н сувише је Формалне ирироде. Литерарним појавама опејшпе се као да су то лзамо литерарнп изрази, речи, које треба протумачити. Дубљи, психолошкп узроци литерарних појава нису додиривани, или, ако су, онда недовољно. Данас се зиа, да су стилистичке особине емоционалне и интелектуалне, према пореклу њихову, постанку њихову. У књизи П. II. Ђорђевића те класиФикације нема, нити тога објашњења. Н. ир. иронија иије објашњена најпре психолошки, иа онда литерарно. Тако исто смех, чије је објашњење врло важно за разумевање комичнпх еФеката у литератури. Данас Бен и други на тај начпн раде теорију књижевности. И на нашем Универзитету се тако предаје, на начин Бенов и слично. Тако је требало разрадити и ууводу: о науци, уметности и религији етици, према разлици трију главних идеала: истине, лепоте и доброте. Према потребама наших ученика, а и према том како се ради ннр. у Немачкој, може се одступити од досадашње поделе теорије књижевиосги на три дела: стилистику, реторику и поетику, те остати само нри друга два. Како је стилистика део о изразу унутрашње стране, дакле о сиољашњој страни, те је врло тешко одредити међе између једне и друге стране, докле се једна иротеже, а одакле друга настаје, то се данас у добрим теоријама свестрано разматра ироза у свима својим облицима (а не само научна и беседничка) и иоезији, а уз обе претходно се изучава и њихова спољашња страна — стил. У прозу не иде само научна проза, како је ова књига особито раснравља, и беседништво него и лепа нроза — романи, нриповетке и путоииси, те све те облике треба размотрити како треба, а не у неким сномагањима — додацима и крпежима. Онако исто као што беседништву нокажу у садржини и нроза (наука) и поезија (проза и у облику), и као што неким облицима песништва помаже проза у облику, тако исто н неки чисто прозли радови служе се поетским стилом (ннр. нсторија). Оштро одвојити једно од другог према улогама духовних чинилаца (разума, маште и осећања) немогућно је, него је све у узајамној свези и међусобном нреливању, те према том између прозе и поезије нема оштра прелаза, него читав низ