Prosvetni glasnik

СЛУЖВЕНИ ДЕО

15

на, грађанство, да оно прихвати што свесрдније Задругина издања. Чак ни књижнице свих средњих и стручних школа не узимају Задругина издања без којих свакако не могу бити. Овако и још горе стање је и код народних шкода и њихових наставника. Право стање како су примљена издања Српске Ењижевне Задруге од стране просветних раденика види се из ових бројева. Од 482 наставника виших, средњих и стручних школа задругари су само 157, дакде 36%, а повереника је само 33, дакле ни 8% ; од 2486 наставника основних школа задругари су само 244, дакле 9 3 /*°/о> а поверсника је само 88, дакле 3'5°/ 0 ; од 1166 основних школа задругари су само 440, дакле 37%Из свега овога види се, да наставници наших школа не ноклањају Српској Књижевној Задрузи онолику пажњу коју она као иросветнокултурна установа заслужује, те се налазим побуђен у вези са ранијим расписима по овомс ирепоручити свима директорима средњих истручних школа и свима надзорницима основних школа да енергично настану да све школске књкжнице набаве одмах сва кола којих немају, а да што више наставника буде задругар и повереник, који ће у својој околини радити да се што више наш нисменији свет унису.је у задругаре и јаче помогне Задрузи да изврши свој задатак важан за све Сриство. ИБр. 21799 7 декембра 1909 год. Министар у Београду. просвете и прквених иослова Ј. №. ШујовиЋ с. р.

Свима школским надзорницима Неки школски надзорници вршећи своје дужности предвиђене чл. 74, тачке 9, у погледу кажњавања неуредних родитеља ђачких неправилно и једнострано примењују одредбе из чл. 24 закона о народним школама. Да би се прописи из чл. 24 примењивали свуда нодједнако и у духу самога. закона наређујем, да се у будуће овако поступа у сличним случајевима: По чл. 24 закона о народним школама, родитељима ученика, који плаћају испод 15 динара непосредне порезе може се новчана казна заменити затвором или радом на општинским пословима, рачунајући пет динара за један дан затвора односно рада. Речи „Може се заменити" имају се овде сматрати, као ираво кажњених, да они сами могу чинити избор између новчане казне и затвора, свагда кад они илаИају исаод 15 динара неаосредне иорезе. Јер је законодавац предвидео, да се може десити случај да неки грађани и ако плаћају 15 динара непосредне порезе, инак претпостављају новчану казну затвору. Кад би се ово друкчије тумачило т. ј. кад би ово било Факултативно право саме извршне власти могао би се десити и такав случај, да власт некога, који истина плаћа испод 15 динара непосредне порезе, али желида замени затвор новчаном казном — стави у затвор, или другоме,