Prosvetni glasnik

78

мала према оним великим растојањима код жедезиица. Према томе код трамвајске мреже лако је саградити електричну центраду, која ће моћи снабдети довољном количином електрицитета делу трамвајску мрежу. Овде је губитак струје доста мали, због чега немамо ни потребеда струјин напон повећавамо. Сасвим је други случај код електричних железнпца, где су растојања велика а и струјини губици су велики. Ови би се губици могли отклонити, али то ништа не би помогло, пошто би вожња с економског гледишта била немогућна. Да би се губитак струје свео нанајмању меру, треба повећати струјин напон, али дапри несрећним случајевима не би било опасности по живот. Да би се избегли високи напони, који су опасни, и да би се смањили губитци ири вожњи, мора се узети толики пресек спроводника да напон порасте до 500 Волти или да врло мало пређе тај број. Ну овде би опет много порасли трошкови, због чега се пруга не би рентирала, јер трошкони расту у квадрату према рашћењу пречника попречног спроводниковог пресека. На послетку, остаје још, да се губитак струје при вожњи надокнади грађењем више мањих централа дуж железничке пруге. Ове би мале дентрале надокнађавале губитак у струји. Разуме се, да се величина централе мора удесити према величини растојања, које дотична централа има да снабде струјом. Се.м поменутог, на слабљење струје имају великог утицаја и шине, по којима се електрични трамваји и електричпе железнице крећу, Пошто су шине код железница једноставне и дебље него код трамваја, то оне дају струји и много мањи отпор н зато су повољније.- Једна од најважнијих чињеница, која утиче на довођење електрицитета као снаге за кретање, лежи у самом начину кретања. Код трамваја свака кола имају свој електромотор (сем оних кола, која се прикачињу за кола с мотором), због чега се сама за се крећу. Количина струје, произведене за трамваје, одржава ее скоро целог дана на истој мери, пошто се известан број кола у исто доба креће и троши струју а известан број стоји — не троши струју. Код електричних железница ствар стоји са свим другојачије. Овде се, место једних кола, употребљава читав воз, који се много брже креће а ређе задржава # при чем се струја више троши. Због разних узрока тешко је завести начин вожње код железница као код трамваја. Код железничке електричне локомотпве стварају ■гешкоће: довођење струје и начин на који се регулише кретање. Начин довођења струје код трамваја не може се употребити и за електричне железнице, јер би се справа за контакт брзо покварила због велике брзине код железница, којим је потребна јача струја. Јачина струје код трамваја обично износи око 50—60 Ампера, а може да порасте и на 70—80 Ампера. Да ее један железнички воз покрене, потребна му је снага око 600 коњских снага. Како напон етрује због несрећних случајева не треба да преће 500 Волти, то јачина струје треба да буде