Prosvetni glasnik

8«

иросвЕтни гласник

кретања докомотиве (а с њом и целог воза) и тек посде неког времона достиже највећу брзину, јер се доста паре мора утрошити на покретање тешке локомотиве. На послетку код парнс локомотиве не може се постићи толика брзина као код електричне. Због веће брзине и економске стране и тежи се да се парне локомотиве замене електричним. Врзину, коју би струја могла дати, не можемо у животу употребити, .јер су шине већином криве и возови би искакали, кад би брзина прелазила 150 км. у 1 часу. Ретки су случајеви да се нађе права пруга на већој даљини. При великим брзинама много би се више искоришћавао е®екат, трење би на свима саставцима било веће (кварење всће) а и шине не би могле да издрже тако огромне брзине. При тако великим брзинамн и несрећни случајеви бивали би чешћи, јер возовођа пе би могао на време да види сигнале, и тим би био доведен у немогућност, да воз на време задржи. Ова би се незгода могла само тако отклонити, ако би се направили какви аутоматички сигнали, који би одмах прекинули струју, кад би требало воз зауставити. И честе станице чине сметње великој брзини. Поред свега, што је напред речено. рећи ћемо нешто о произвођењу струје и електричним моторима код трамваја, па ћемо онда нрећи на разне системе електричних трамзаја и електричних железница. Код динамомашина, које производе електричну струју, имамо један гноздени прстен омотан врло великим бројем завоја жице, која Је обавијена памуком, свилом или другом материјом. Разуме се, да су сви жични завоји у вези један с другим, тако да они представљају дугачку спиралу од жице. Овај се гвоздени прстен обрће око своје осовине а између магнетских полова. Пошто прстен ложи између магнетских нолова, то и он постаје магнет, тако да ће му северни иол бити окренут ка јужном полу магнета, а јужни ка северном. Ири обртању овог гвозденог (намагнетисаног) прстена, односно жичних завоја, у магнетском пољу јавља се индукована струја. У оној половини жичних завоја, која је окренута ка ссверном полу, јављаће се струја једног правца а у другој половини, окренутој јужном полу, јављаће се струја супротног правца. Пре него што би се произведена струја одвела за употребу, прво се спроведе кроз завоје жице око иотковичатог гвожђа, које струја ствара магнетом, који појачава магнетско поље, због чега се и већа количина струје производи. У даља излагаља о динамомашинама, којих има разних консгрукција, нећемо се упуштати. Струја, произведена у динамомашини, спроводи се жицама у места, где нам је потребна, било за осветљење, било за галванопластику, било за извршење каквог рада. За претварање струје у рад служи нам једна справа, која је у ствари динамомашина, која се у овом случају назива електромотор, јер служи за иретварање готове струје у кретање. Струја прво пролази кроз жице око електро-магнета па онда кроз завоје жице