Prosvetni glasnik

НАУКД И НАСТАВА

83

имала по два електромотора, који су се налазиди на колским осовинама. По истој системи саграђене су онот омање железничке ируге у В1гтшпдћат-у и Мапсћез1;ег-у. Потиуне електричне железнице досада су могле само у Америци доћи до свог остварења, а нарочито од 1891 г. када је Едисон изврншо неке покушаје. Што електричне железнице, као и све новине, најбоље напредују у Амсрици, има се благодарнти нриватној иннцијативи и конкуренцији. Како су скоро све америчке железнице у приватним рукама, то се сва друштва надмећу у усавршавању железничког саобраћаја. Практички овај је систем изведен 1893 г. и то у вароши Чикагу, где је дужина пруге износила 57 км. Та се пруга и данас налази у саобраћају и служи на опште задовољство. После те линије саграђена је друга, која везује: НагУогЛ—Метт—ВгИаш у Сопиесисик-у. На овој су линији извршсне пробе у мају 1897 г. При овим пробама брзинаје изнела 92, 4 км. у часу. У опште, узевши све покушаје са овим системом, можемо рећи, да се брзина може постићи од 96—150 км. у часу. Еод оиог система најмањо се струје губи, ако су шине стављене на дрвене прагове, у ком ће случају трошкови изнети једну петину трошкова код трамв. мреже, чији се довођач струје налази у ваздуху, као код наших трамваја у Београду. Коа, овог система јачина струје износи 600 Волти, т.ј. 100 Волти више него код идућег система. 2. Довођење струје жицом у ваздуху. Овај је систем такође увела Фирма: Сименс и Халске, пошто су се показале поменуте незгоде код претходног система. И ова,ј је систем стуипо у праксу прво у Америци, одакле је после пренет и у Европу. Данас је тај систем највише у употреби како код трамваја тако н код жељезница. Као довођач струје служи подебља жица, која је затегнута а нростире се изнад кола, тако да би њена вертикална пројекција падала у средину између гаина. Та је жица у вези са електричном централом, од које почиње да сс нростире, па иде до краја трамвајске, односно жељезничке мреже. На крову кола с електром-отором налази се једна челична шупља (цев) полуга, која је доњим делом спојена с колимас помоћу јаких лукова, који дргке полугу усправљено и у сталном додиру са спроводном жицом; на горњем делу нолуге налази се непомичан ижљебљен котур, који се котрља по жици за довођење струје. Са жице струја прелази на котур па онда на полугу, одакле нде другим спроводником кроз кола у електромотор а одатле прелази преко осовина и точкова на шине и враћа се у централу. Пошто се на мрежи налази у кретању више кола у исто доба, то се струја, при доласку из централе до додира котура полуге првих кола, грана, тако да један део струје иде кроз кола у шине и натраг у централу а други део продужава и 6*