Prosvetni glasnik

ОДЕНЕ И ПРИКАЗИ

453

што је у н>ој осем управитеља радидо још и седам проФесора и већи број других стручних наставника. После десет година отворена је у истоме месту и прва женска школа у свој Словенији. Али такви и други усиеси изазваше и на другој страни шивљу акцију, која испослова указ о заштити католичке вере. По томе се указу имао свак или одрећи новог учења или оставити домовину и селити се у туђину. Било је људи који су се различито номагали, а неки су из тог узрока постали емнгрантима. Међу оваким је емигрантима био и особито важан човек тога доба барон Унгнад, чија емиградија даде Трубару човека какав се могао само пожелети. Иван (Ханс) Унгнад барон од Сонега (онда мале тврђаве у Корушко,]) рођен је 1493 године. Младост је провео у двору цара Максимилијана I. Човек необичних дарова, бистар и особито одважан, Унгнад је још у младо доба своје био личност од знатна утицаја. У доба турске најезде водио је царску војску у бој с различитом срећом и успехом али увек с личним јунаштвом. Био је врховни управник неколиких области словенских. Није апсолутно утврђено али се држи да је у једно доба био аустријски посланик у Дариграду. Женио се два пута; с првом женом је имао двадесет синова и четири кћери. У својој шесет-другој години оженио се по други пут, када је узео, онда чувену лепотицу, грофицу Барбијеву, другарицу унука му. Кад је изишао поменути указ, Унгнад остави домовину па се пресели у Виртембершку и настани се у Ураху где му херцег уступи један замак. Огромни му приходи даваху могућност за готово владалачки живот који он улепша старањем за иову веру. И приходе и време своје Унгнад посвети раду на промицању протестантске вере међу Јужним Словенима. Унгнад у Ураху подиже за тај посао штампарију, која могаше штампатн књиге словенске не саио латиницом већ и глаголицом па и ћирилицом. Тога ради доведе са Словенскога Југа људе који су изучили вештину резања писмена и који су учинили да су и немачке штампарије у Тибингену и даље могле имати писмена глаголске и ћирилске азОуке. Њихова ћемо имена поменути мало даље. Кад је такав човек стао на чело покрета, рад се знатно развио. Делу Трубарову и Вергеријеву он је придобио многе моћне људе па и самога владара, херцега виртембергакога. Чак и неки литавски племићи ступише са њим у везу, обећавајући са своје стране материјалне помоћи у нади да ће Унгнад моћи наштампати катихизис и на литавском језику, што је и он сам желео а што се није остварило. Највећи је, пак, успех био у томе, што је за рад протестантски колоније јужнословенске био задобио и самог наследника престола, краља Максимилијана, „коме припада почасно место у историји јужнословенске културе." прооветни глаоник , I кн>., 6 св., 1910. 31