Prosvetni glasnik

ОДЕНЕ И ПРИКАЗИ

455

остали ваше слуге. Други је предговор неиачки од Трубара, и у н>ему је посвета заштитнику Максимилијану. Ту Трубар помиње и скорагаље своје издање, у словенском преводу, посланице апостола Павла Коринћанима и Галатима, гато ће бити ножда посебни отпечаци за које се иначе не зна. Максимилијан све то прими благонаклоно, посла четири стотине и обећа јога хиљаду Форината. Даљи развитак српско-хрватскога иревођења има своју историју у којој је детаљнији помен Степана Консула, Антона Далматина, Ђорђа Влаховића и вигае других знатних лица — о чему ће бити говор у нарочитом продужењу овога радп. Позван 30 априла 1561 године поново, Трубар се 9 јуна крене и оде у драгу Љубљану, коју није био видео неких тринаест година. Али се у њој задржа само два и по месеца. Организовавгаи протестантску цркву у Крањској, ои со врати у Урах и продужи књижевни рад, издавгаи 1562 књигу Артикули или дела араве старе вере кршКанске. У немачком предговору Трубар говори херцегу виртембершком да се у словенској и хрватској земљи отворено проповеда истинита старо-хришћапска вера и ако се томе проповедању чине велике сметње: духовници се католички не стиде да агитују и на тај начин гато говоре простом народу да је нова вера крива за све беде и невоље а нарочиго гато Турци нападају! Други је предговор, словенски, намењен читаоцима, и у њему се, у два дбла, разлажу начела праве вере и одбијају противнички напади. После свега долази, у слободном преводу, поучни религиозни део. Напорни је рад ових словенских реФорматора имао на дому њихову успеха. Број је њихових следбеника растао све вигае, тако да су они у ствари доминирали. Нада је на потпун успех бивала сваким даном све већа, и у скорој се будућности гледао час коначне победе. Да он дође што пре, желело се да сви радници буду у средини свога народа. Разуме се, да је иа првоме месту очекиван Трубар. Крањски еу га депутати у Фебруару 1562 позвали поново, опомињући га лањског обећања да ће им се опет вратити. И Трубар се крене са женом, децом и свом покретношћу својом пут Љубљане. Али тек штојестигао, љубљански се епискои обрати цару молбом да се опасни јеретик уклони заједно са главнијим присталицама својим. Цар изда, 30 јула 1562, указ да се Трубар и други затворе. Племство одмах уложи енергичан протест, на што стиже у новембру наредба да се Трубар саслуша о својии верским назорима. Епископ му постави двадесет и једно нитање. Трубар на сва питања одговори одлучно као ватрени следбеник Л .утеров. То охрабри његове присталице из виших редова, и они се у његову корист обрате цару молбом па не забораве послати цареву саветнику и секретару Кобенцлу и нешто новаца на поклон. Молба буде уважена, и Трубар оста неко време у слободи и на миру. Сад он на31 *