Prosvetni glasnik

490

ПРОСВЕТНИ ГЛАОННК

Не прође дуго а ми видимо једпог Ексарха зајсдно с једним Боером да журно иде у српски војни стан са званичним писмима да их известе и упитају: хоће ли послушати њихов савет односно чега билО' па да се потруде за оно што треба даље радити! Бптање је бидо добро и кад би се у истини применидо, бстали би на миру, што би бидо у реду. Ади шта могу да раде невољницн кад су сви прости? Кога прво да послушају што им сваки каже? Они који би требали да их саветују, нису били способни. Али било их је који су умели предвидети и другн запитати п савет нримити шта треба да раде за онште стање, на нису дали тим подбадачима да се осиле и да шире омразу у народу. Тн су још и писали у народ да убијају те илдајице и Да их не прибирају, јер завист је толико била узела маха код неких да су се п на убиства решавали. Али нису ништа снлеткаши добили осим да се пакошћу љуте. Да су Србн те памети били да њих послушају, требало је да се врше и убиства. А.зи се ови ноказаше паметнији ма да беху прости, па још н племенити, .јер, место да их убију, рекоше им да иду на ће их после неког времена позвати. Те Ексарх заједно с Бојером, не усневши ништа, вратнше се нагло. После неког времена доћи ће оиет исти с још једним, за које је сваки знао да су бољари. А затим и друга двојица заједно са Стапаром из Влашкобогданске а са званичним писмима да убеђују Србе да ишту милозт и да се оставе оружја. Нарочнто да се не боје и да не страхују да ће царску милост икада изгубити- Али ипак нису могли Србе убедити и морали су да их оставе и да се врате не свршнвши ништа. Живковић иде као депутирац у Цариград. ХаФис-ага заузима кнежевеки престо у Београду. Срби дакле осташе тако. Па као оно путник идући друмом допре до раскрснице па стане размишљати, те и ако пође правим путем опет се сие боји да није пошао погрешним, тако се сад и Срби снебивали г и напослетку решише да пошљу као депутирца Стевана Живковића а с њим још тројицу нли двојицу, како веле, патријарху у Цариград. Деиутирци дошавши у Цариград припадоше господи и замолише да размирица легне. Ту се онда деси и други посланик од стране ХаФис -агине, добро наговорен како ће се заузети да њега поставе за пашу у Нишу, па да му се дозволи и Ферман изда да дође у Београд да закључи мир. Он доби за пашу и Ферман доби да иде у Београд. Слатке су му речи биле, али намера отров, као што се напослетку и отрова сам... Стеван Живковић чекао је као посланик да добије решење, и нанослетку му славни диван одгов.ори да пристаје послати Ферман ХаФис-