Prosvetni glasnik

494

ПРОСВЕТНИ глдсник

и ту да се улогоре. А непријатељ, злосретни ХаФис с великом сидом, како кажу са више од шеснаест хиљада, већином Арнаута, стајао је код Параћина и чувао свој леви бок да га Радић не удари, смишљајући да свом силом удари десно крило српско. Па не губећи времена реши се и једнога јутра диже се и оде да их нападне, много иолажући на своју надмоћну силу и на јунаштво и да ће без икаквог отпора продрети у Србију. Али кад настаде час да се обе војске састану и да се сударе, једна је другу гледала не чујући заповести војсковођа за нападај. А за српску војску која је била сувише несразмерна ио броју према Арнаутима, сваки би рекао па би и решио да није могуће да она стане и да сачека и још да се бори с непријатељем који се стиче ту као рој; али кад се дохватише у борби, хтедоше Турке да растргну као лавови леопарде. Тада да ти је било видети онога Миленка као и оног другога, Петра, као два витеза са сабљама у рукама да лете па све стране,. да војску соколе и да је бодре у борби из које би се мислило да неће изнети главе. Напослетку решише због велике надбројности непријатеља, да уђу у шанчеве да би груди заклонили. А Турци да побесне што нису могли да савладају, како се надали, једног нејаког протнвника према себи, па су хтели црћи од пакости и клонули су као зли зверови. И по други пут јурнуше с коњицом па очајнички покушаше први и други пут ускачући у шаеац као помамни. Али и тим не успеше осим да их Срби лакше убијају и да ликују. Ровови и шанчеви напунише се турским лешевима и њихових коња. Па при свем том оно псето ХаФис -паша хтеде ипак да покуша. Али док је то размишљао, једно одељење непријатеља ударало је на његове бокове. Онда није више ни оклевао, него онако како се затече, позва оне око себе па се даде у трк и стиже у Нараћин, али се не усуди ту да остане него оде у Ниш, остављајући победиоцима бојно иоље прекриљено заиром и многим којечпм као наслпкано. Кад стиже у Ниш, не пустише га унутра и по нужди морао је остати на пољу, а како .је ту прошао остављам свакоме да замисли и да се насмеје. Онај који је у Нишу ире био сила, сада је дочекао да га не прими. Нарочито што су га сматрали као свога старешину а сад су га пустили да у једном селу проведе зиму, и да га војска потрже за илату све док ве умре од задобивених рана. Заузеће Смедерева. Установљење српског Сената. Никад се човек не би надао, да ће се Срби избавити од онакога непријатеља без но муке. Бојеви који се заметнули за ово две године, били су јединствени. А то је дало Србима полета да прену и за своју отаџбину крв своју да лију. Они су дали пример да га по-~