Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

907

XIII Саедугаан је писмени реФерат г.г. Миливоја Симића, директора 1] београдске гимиазије, и др. Светолика Стевановића, управитеља Више Женске Школе у Београду, о квалиФикацијама Глише Годића, ансолвираног ФилозоФа. Савет је, према овоме реФерату и одени поднетих докумената, дао мишљење: да Глиша Годић има квалиФикадије за сунлента средње школе. XIV Саслушан је писмени реФерат г.г. Миливоја Симића, директора II београдске гимназије, и др. Светолика Стевановића, управитеља Више Женске Школе, о квалиФИкацијама Олге Глушчевићеве. Савет је према овом роФерату и оцени иоднетих докумената, дао мишљење: да Олга Глушчовићева има квалификације за учитељицу језика у Вишим Женеким Школама. XV Прочитано је писмо застуиника Министра просвете и црквених послова, госиодина Министра народне привреде, од бов. мес. ПБр. 14688, којим је упућена Главном Просветном Савету на оцену и мишљење молба Јована Мирконића, учитеља музике и иевања у Учитељској Школи у Алексинцу, који моли да се постави за вишег учитеља вештина. По оцени молитељевнх докумената, а с обзиром на чл. 65 зак. 0 средњим школама, Савет је дао мишљење: да се Јован Мирковић, учитељ музике и певања у Учитељској Школи у Алексинцу, може поставити за вишег учитеља вештина. XVI Саслушан је пиемени реФерат г.г. Миливоја Ј. Поновића, начелника Министарства Просвете и Црквених Послова, и др. Миливоја Н. Јовановића, проФесора II београдске гимназије, о Немачкој Читанци за 1 разред средњих школа, коју су израдили др. Милош ТриФунац, стални доценат Универзитета, и Јован Еангрга, гимназијски проФесор. Тај реФерат гласи: Г^лавном Просветном Савету, Ча«т ми је подпети свој реферат о „Немачкој Чнтанди" за I разред средњих школа од др. Милоша ТриФунца и Јована Кангрге. Писци овог уџбеника стали су на модерније и у методичком иогледу тач ије становпште полажуКи много више на Фонетику и конверзацију у настави немачког језика. Ова књига састоји се у главном из Фонетичког дела, веџбања у позпавању речи и њиховом склапању у реченице, конверзацији и граматичким односима. У првоме, Фонетичком делу, налазе се тумачења немачких гласова од којих већина може унеги забуне код ученика јер или не дају ираву гласовну вредност тих гласова или ометају да се ухом схвати оно, што се ни-