Prosvetni glasnik

908

11р0светби гл аснитс

како друкчије и не да схватити. Такви су случајеви оии где се 1>, А и д на крају речи идентиФикују са нашим п, т и х или где се изговор мутних самогласника објашњава намештањем уста за а, а пзговарањем е, или намегатањем уста за о а изговарањем I. Осем тога пије се ностигло да се фонетске тешкоће савлађују оним редом којим то саме те тешкоће пзискују. А како учење слова иде наралелно с учењем гласова, што се могло избећп, то се и у погледу учења слова не опажа она достунност коју то састав слова изискује. јер се иначе не би десило да комбннована слова дођу пре простих, па чак и у самом дочетку. Изучавање мутних самогласника одвојено је од ( непомућених с којима их треба паралелно учити. У опште налазим да је, кад се већ стало на Фонетичко становиште, требало ићи много поступније у савлађивању Фонетских тешкоћа. Исто тако налазим да су непотребне све излишне црте у писменим знацима, у толико пре што је већ довољна тешкоћа у комбинованом учењу гласова и њихових иисмена, што се даје избећи. Изговор писмена у страним речима нема места у почетној настави и треба потдуно да изостане. Међутим веџбању у раздвајаљу на слогове треба дати више места. У другоме делу, који је бољи, има такође недостатака и грешака. Главне су грешке у томе што се не дочиње најелементарнијим сгварима него се елементи каткад комбинују недотребним додацима што се види одмах у првим лекцијама. Ово повлачи за собом да и граматичка тумачења не иду увек у оном реду како би требало да буде. Још би се могло замерити и наглењу и гомплању при стварању богаства у речима, таво на пример одмах у првој лекцпји даје се ученицима 14 речи и то из 5 разпих граматичкнх категорија, у 13. лекцпји има већ 32 речи нове. У оиште налазпм да је број речи, који би ученици пмали да савладају у првој годпни учења, одвегћ велики, јер износп преко 800. Исто тако мислим да није требало уносити мпого сложених речи. Ну како овај уџбеннк у многоме ногледу показује бољитак и напредак према другим уцбеницима који су намењени истој сврси, мишљења сам да се може одобрити за тражепу употребу. 15 септембра 1910 г. Београд. Понизан Др. Миливоје Т. Јовановић Прегледао сам Немачку Чдтанку за I разред средњих школа од др. М. Тривунца и Ј. Капгрге и мишљења сам, да њу, п поред знмерака, које јој се могу учинпти, треба примити као уџбеник приватнога издања »у средњим школама. 15 седтембра 1910 г. Београд. Захвалан на поверењу Милив. Ј. Поновић ГГрема овоме реФерату Савет је дао мишљење: да се гатампана књига „Немачка читанка за I разред средњих школа", од г.г. др. Милоша ТриФунца, сталног доцента Универзитета, и Јована Кангрге, проФесора, може употребљавати као уџбеник приватнога издања у средњим шкодама. Г.г. Поповићу и Јовановићу одређено је на име награде за реФеровање о овој књизи свега (60) шесет динара.