Prosvetni glasnik

наука и настава

1017

објеката, уображавања ствари и размишљању о овима. (3) Функција хтења или активна Функција, како се у једном нарочитом смислу још може назвати, објашњује се иростим појавама воље, на пр. на подизању руке, као и на сложенијим, на пр. на подизању каквог тежег иредмета, лротивљењу каквом искушењу или напасти, даље, на сваком интелектуалном раду, у колико је овај управљен на задатак или циљ, на пр. цри озбиљном изучаваЊу. Према задатку наше теме, ми ћемо апстрахирати овде Функције сазнања и Функције хтења или активне Функдије, па ћемо се задржати на Функцијама срца , како би се сасвим смело рећи, на осе&ањима, специјално — на естетичким осеЛанима. Овакав је рад правилан; јер ми без апстракције извесних појава, не можемо друге ни проучавати, пошто се уза сваку иојаву коју у свести преовлађује јављају и појаве осталих двеју Функција. Кад имамо какво задовољство или бол, радост или невољу и љутњу, тада се каже да осећамо. Израз „осеКање" означава пријатни и непријатни „ тон и или пријатну и непријатну страну наших доживљаја и нашег искуства. Један такав тон осећања може бити и непосредно везан са оссИајем, на нр. глад или мирис, а може пратити и вишу духовну радљивост, као што је осећање услед каквог чуда или надања. Док свако осећање има обележје, до којег бива известан степен пријатности или непријатносш, дотле има много тонова осећања, који имају помешан карактер; један такав тон осећања показује се код осећаја, који се изазове сврабом онеченог моста на кожи, или код осећања жалости због губитка каквог пријатеља. Тон осећања показује све степене интензитета, од тихе струје пријатног задовољства, које свест, што га је извела. прати, до силног узбуђења заносне радости. И ако су осећања тек у последњем столећу уздигнута као главна функција духа, ипак, као што смо већ нагласили, не смемо заборавити, да осећања нису само за себе стања од велике важности; она су са обема другим странама духовним у унутрашњој и живој вези. То се може уочити код вежбања и развијања разума. И ако се осећање, кад се до ватреног интензитета узбуђења уздигне, противи радљивости разума, инак даје у своме јаком степену елеменат живог интереса, који побуђуЈу подобност ка енергичној радљивости. Ирема томе, образовање разума појачава се на сваком ступњу развитком осећања. С друге стране, образовањем разума утиче се на развитак свих виших и финијих осећања, као осећање лепоте. Ово је за нашу тему важно. Осећање стоји двојако са свесном радњом и вољом у унутрашњој зависности. Кад радошћу или болом јако утичемо на неког, тада се осећање појављује директно у активном облику покретања. То је даље такође осећање, које прилаже ка вољној делатноети динамичке еле-