Prosvetni glasnik

1018

НРООВЕТНИ ГЛАСНИК

меете. Мотиви, који нас убрзају да нешто чинимо, јесу продукти осећања. Тако кажемо, да човек ради из страха од тедесне невоље, из љубави нрема нородици или према отаџбини итд. Уобичајени правци понашања појединих личности јесу последице осећања која у њима владају. После овога свакојако је јасна важност развијања осећања, и могли бисмо одмах прећи на расматрање о естетичким осећањима, само кад не бисмо хтели овде још да изнесемо, макар и у најкраћим цртама, једну класиФикацију осећања. Еао што је већ речено, душевна стања са јако изрпженим тоном осећања, обично се означују као „осеАања". Међу њима постоји извесна разлика и класиФИкација, која се може расмотрити на конкретним примерима нарочитим начинима. Прва и јаснија разлика је она, која се у обичном смислу показује између „ телесних" осе%ања, која прате осећаје, на пр. пријатна и непријатна страна жеђи и њеног задовољавања, или мирис, и ,душевних" осеЛана, тј. појаве осећања, које за своју подлогу имају вишу врсгу познате радљивости, на пр. радост надања, бол туге и јада. Прва, која се у популарном говору често називају „осећаји", називају се права чулна осећања. Она су сразмерно нросте појаве. Последња ће се најбоље разликовати као осећања и додају се душевним стањима. Чулна осећања можемо поделити у две јасне групе. (а) Прва се састоји из променљивих стања, што их производе Функције телесних и особито животних органа, као на пр. пријатна и непријатна осећања, која прате топлоту и хладноћу тела или слободно и спречено дисање. Ова се осећања зову оишта осеЛања. (б) Друга група се састоји из променљиве делатности органа специјалних чула и мишића, као на пр. пријатне и непријатне појаве, које се појављују при додиривању меких и глатких или тврдих и рапавих предмета. Њих можемо назвати осећања специјалних чула. „Душевна" осећања, код којих је велика различност, можемо разликовати у три групе. (1) Прва се група може означити као инстинктивна осећања , као што су љутња, страх итд. Ту долазе сва егоистична осећања. (2) Другу групу можемо разликовати као значајна осећања, која се производе представама. Таква су осеКања симаатије или саосеЛања. Она се називају и социјална осећања. Кад саосећамо у туђој невољи, ми помоћу сопственог искуства разумемо његово стање(3) Трећа. група се састоји из осећања која се обично називају виша осеКања, као на пр. љубав према отаџбини, осећање за природу и за човечанство. Ту долазе интелектуална осећања или љубав према истини, естетичка осећања или дивљење лепоти, и морална осећања или поштовање дужности. Она су апстрактна и достижу код човека велики ступањ развитка само под утицајем хуманистичког васпитања.