Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

1021

3. Док, д.акле, естегички душевни живот нроизлази из чулних опажаја и њихових одношаја, дотде се увек богати до извесног степена из извора представа и уображавања. Ведики део чародија и узрока нриродних објеката, као накдоњена смерност двета на стази, веседо кретање реке и патетички изгдед какве рушевине, зависи од процеса Фантазије, и депе вештине, нарочито литература., стварају проширену употребу од радости Фантазије. Код уживања у уметности одногаај је од нарочите вредности, т.ј. оне од истине уметничког описа и приказа ка природи. Уметности које су по прегдеду (подражавањем), нарочито цртање, вештина гдумовања и песништво, циљају на то, да ма коју Фазу природе иди човечјег живота представе уметничким средствима, и милина која томе одговора, постаје делом из познавања њихове вероватности. Овде се, у схватању истине, додирује естетичка мидина са правом интедектуадном радошћу. Естетички расудак: укус. Кад год описујемо своје естетичко искуство, говоримо готово равнодушно о опажањима иди осећајима депога на каквом предмету. Ово паговешћује како одиста овде иду виша осећања заједно са интедиктуалним поступцима. Употреба речи „расуђивати" упућује .још јасније на истину да наше естетичко искуство има две стране, Расуђивање о депоме на стварима развија се по извесним ступњевима. а) Прва врста расуђивања је више са осећањем и отуда субјективна иди индивидуална. Дете ће рећи,- да је нека боја депа или красна, само што се њему допада. Овде је индивидуално осећање једина основа за расуђивање о предметима. б) Други и виши ступањ се достиже, кад дете почне распознавати изворе заједничких естетичких радости на стварима и за преДмете вели да су „депи" иди „дивни" пошто на овима упозна објективну вредност, т.ј. вредност за друге као и за себе. Ово је прави естетички расудак. Још виши ступањ се достиже, кад се изналазе анадизе и поређења онаких особина и страна предмета. које стварају објекту пријатна посматрања. Овде имамо на уму основна или рационални расудак, који може узети обдик: „Ова ствар је депа (т.ј. објективно, за све у истом смислу), пошто даје ову иди оПу страну и одношаје". Размер за укус. СФера укуса је досдовце неизвесна. Индивидуе и заједнице изостају у своме естетичком претпостављању дадеко једна иза друге, и њихова естетичка уважавања су резултат, који се ограничава и лично негује. Ближа истраживања и разматрање овога, што различити људи објашњавају за лепо и аналитичко посматрање тога води нас к томе, да распознамо извесне оиште законе укуса, који важе за све нормадне људе. Такве нам принципе пружа размер за укус, попросвЕхни гласник , II књ., 11 св., 1910. 67