Prosvetni glasnik

1020

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Ово обележје обухвата велику област напнт духовног иекуства; на име ону групу пријатних стања која проиалазе из посматраља и уживања лепога у даљем смислу речн, било на природним објектима илн на делима уметности. Ова нријатна душевна стања одговарају непријагним, која се изазива.ју оним, што је ружно и противно добром укусу. Обележје естетичке врлине. Ако задржимо главну ствар после пријатне стране ових искустава, можемо запазити да иста у сваком случају доспевају до нас преко опажаја два виша чула, вида и слуха. Ако је милина одиста естетичка, онда се везују са онажајем неке пријатне црте или нријатне особине на предмету, као што је сја.ј какве боје или умиљата кривина какве статуе. Естетичка уживања стоје међу нашим радостима врло високо. Она су по својој Финоћи н чистота противна неким радостима чула и жеља, и образују управо вишак над дневним задовољствима, која нам се додељују у вези са потребним животним радљивостима. Друго обелелгје естетичких уживања састоје се у томе, гпто су она врло социјалне радости. Једновремено може више људи једну слику или музички комад уживати, и радост сваког од њих ће размножавати међусобну размену симпатије у великом стенену. Тај у главном социјални карактер естетичког дивљења може се запазити из догађаја, кад дете обрати материну пажњу на оно, што је лепо и исто распростире милину. Естетички душевни живот је врло компликовано стање, које се састоји из многобројних чулних елемената и уображења заједно са разликовањем извесних одношаја подобности и хармонијс међу овима, од којих сви имају разговетно пријатан тон осећања- 0 овим различитим састојцима можемо рећи неку реч. 1. Пре свега, дакле, материјал за естетичке онажаје дају осећаји двају виших чула. Оне боје, елементи облика и звуци. који стварају потпуне и отуд пријатне надражаје оних чулних оргава који у посматрању учествују, имају естетичку вредност. Радост услед дивних боја или услед гласа са чистом бојом звука разјашњује овај чулни основ. 2. Естетичка милина у правом смислу јесте нешто више од пријатног осећаја; она садржи у себи акт опажаја и сасвим нарочитог схватања-извесних пријатних одношаја међу различитим деловима овог чулног материјала као и различност пријатних појединости, које су у неуређенОм облику, како би сама могла представити допадљпву целину. Тако се цени естетички опажај одношаја иротивности и хармоније међу бојама једне лепе слике, схватајући их као део једне иријагне шеме боја. Сличним начином се разликују и цене они одношаји међу елементима облика, које називамо синетријом, пропорцијом итд. као и одношаји елемената времена, ритма и такта, који играју заједничку улогу код музике и поезије.