Prosvetni glasnik

1024

иросветни гласник

зовати, обично је подражавање само онога, што му други, особито његова мајка, кажу: тј. естетички расудак, сличан другим облицима расутка, у почетку је само рефлекс еиољних ауторитета, међу којима дете живи. Тако чује оно да се извесна.. боја, мелодија итд. назива „дивна", и онда подражава томе говору. Али кад се укус развије и расудак ојача, онда оно покаже наклоност, да образује самостално мишљење, да брани своје сопствено од мишљења других и томе своме индивидуалитету да даде јаснији израз. Деца се у поглоду ове радљивости, да развију индивидуално естетичко уважавање, веома удаљују једно од другог. Васиитање укуса. Еао што је већ разложено, о васпитању осећања може се рећи, да оно у развитку укуса достиже главну тачку. Естетичко образовање има да захвали своме педагошком значају чињеница, што се извор дечјег блаженства у великом степену шири и узвишује преФињавањем осећања, раздвајањем истих од личних интореса и њихове свезе са предметима општег уважења. Развитак укуса подразумева у себе барем код просечне деце биће или присутност пријатних спољашњих погодаба, урачунавши ту оно, што се може означити као кућна естетичка атмосФера, и утицаЈ образованог укуса старијих личности. Пошто естетичка подобност слично другим подобносгима расте вежбањем на материјалу који је за то згодан, то је пре свега од важности окружити дете од ночетка лепотама, привлачностима и укусностима, да бисмо на овај начин поставили размер за добар укус. При развитку укуса потребно нам је као и при свим другим радљивостима сетити се тога, да су оно први утицаји, који производе дубока и непрекидна дејства. Овде може бити напоменуто, да кућа, кад је лепа и укусна и шта више добро опремљена са сликама, може увек прибавити нрикладну основу за естетичко искуство. Ма да дете не може просуђивати нрироду по неким финпм и компликованим странама, ипак може — и то може бити одиста с вољом — да просуђује поједине просте лепоте, као боје и облике цвећа, инсекте и птице и шта више оне лепе предмете, које енглески критичар вештина Рускин наводи као пример за чист колорит природе, (предмсти на којима се може видети начин како су боје на слици мешане и употребљене), на име облаке. Само таквим раним дружењем са ириродом може се образовати скупоцена естетичка асоцијација. Али биће или присуство једне пристојне околине не прибавља још оно, што ми подразумевамо под естетичким васпитањем. Као нтто знамо, могу се деца одгајити усред миле природне околине, и ипак да не стекну естетичко дивљење о краЈу! Ствар је матере или ког другог васпитача, да управља дечју пажњу на оно што је у њиховој околини лено, и на овај начин да окрећу директно на клицу укуса.