Prosvetni glasnik

1030

И она ће живети животом својих старих, или ће најиосле иоћи ,за временом", и ударити странпутидом. И зар је већ и данас мадо накарада у животу нашега народа од крпетина, којима је почео да се одева, па до опих најскареднијих израза у говору, које некад није допуштао ни стид од људи ни страх од Бога. Тако место цивилизације иде надри-цивилизација, место праве просвете иде надри-просвета. Још је жалосније, што и она једна трећина деце, што дође у школу и научи се мало писмености и најпотребнијим знањима, не задржи ово ни неколико година и до сталнога кадра све заборави. Тако писмепоет остане управо само у оних, који иродуже учење ма у којој школи. И велико је питање: имамо ли ми данас вајде од наших основних школа, кад оне у понеким селима постоје већ 20—30 година а у н>има нема писмена човека?! Је ли то само неко облигатно мучење омладине у времену од 7 до 12 година без икаква друга смисла? И ако је тако, зар не би имало смисла, да против такве неоправдане и лудв тортуре устанемо сви и одбацимо је, па да потражимо друга начина и за паметније одгајивање подмлатка народнога и за боље ширење писмености? Овако излази, да све наше основне школе служе само за ону једну десетину од целога броја ученика њених што иду у гимназију. А је ли могућно, да близу 1.500 основних школа са близу 2.500 учитеља у њима служи еамо за то, да припреми за гимназију њих не внше него 8 до 10 хиљада?! Има ли то смисла и рачуна? А у ствари на то излази; јер се нашим основним школама данас ништа више не постиже. Па хоћемо ли да их позатварамо све, па да оставимо само по градовима оне, што ће спремати ове срећне за гимназију ? Не, Боже сачувај! То би био назадак, исто онакав, као штоје био и кад су укинуте грађанске и девојачке школе. Ове су школе дивно замењивале више псновне школе, и ваљало их је само унапређивати бољим наставним снагама па и бољом уредбом, ако им је ова не достајала; а никако их не укидати. Или, кад су оне укинуте, да су отворене више основне школе. Не сме се укидати оно што се већ има и што је потребно, него ваља отварати оно што немамо, а што је тако исто потребно. Морамо дакле неминовно не само отварати још више основних школа, ових нижих, него се упоредно с овим морамо старати и о томе: како Ке деца да задрже и не забораве оно што у њима научр. А то може бити само тако, ако деца не стану ту, ако се то буде понављало и утврђивало, ако буде каквих школа, или каквога курса, виших од нижих основних школа и после њих. А то су: више основне школе грађанске и девојачке и — продужне школе. Непобитна је дакле истина, да су нама више основпе школе, или грађанске и девојачке, потребне исто онако као и ниже, и да ниже без ових и не вреде ништа. Али је исто тако истина, да њих никад неће бити толико, да све оно што сврши данашњу или нижу основну