Prosvetni glasnik

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИО

1031

школ.у, оде у н>их. Остајаће још увек велики број оних, који не могу отићи у њих, а ваља се постарати, да и ови не забораве оно што су у основној школи научили; него да то утврде још боље и прошире још више. А то може бити само у иродужним школама, које би се отвориле норед сваке основне школе, и у које би долазили сви они, који сврше нижу основну школу па не оду ни у какву другу школу: ни у гимназију ни вишу основну, ни грађанску па ни на какав занат, где би иоходили какву недељно-празничну занатску или трговачку школу. Из овога се види да су иродужне школе увек иотребне: да су оне нотребне и онда, кад има виших основних или грађанских школа; а кад ових нема, да су оне још потребније. И данас би ваљало да их буде најмање хиљаду и две-три стотине са деведесе^т хиљада ученика, а ми немамо ниједне!! Па је ли онда чудо, што се у нас писменост веома слабо шири, и што се место нраве просвете све више шири надрипросвета? Запитаће се неко сада: па како то, да ту толику потребу ових школа нико до сад не увиде и не поради на томе, да се она подмири да се оне отварају, да се отварају свуда и у што већем броју, п да им се поклања много већа пажња? И овако је питање од младога и наивнога читаода сасвим онравдано. И ми му морамо одговорити. да је и у нас било и људи, који су увиђали важност њихову, и времена, када је рађено на увођењу њихову; ал.и да се то слабо лепило за нас, и да смо ми вазда остајали хладни и непримљиви за овако корисну установу. Отуда и почесмо овај чланак речима, да је за нас не само карактеристично него Фатално. да се опиремо свему што је практично и корисно. Још 1866 године налазимо у рукоппсима пок. Стеве Д. Поиовића чланак „0 преуређењу наших основних школа", који је писао у Цириху и у којем, по угледу на швајцарске основне школе, вели, да је школовање од четири године посве недовољно за ширење просвете и за јаче ширење писмености у масу народну, и тражи барем шест година за то. За тим је вредни и за народну просвету одушевљени министар Матић настојавао, да се свуда барем по градовима отварају недељне школе, читаонице, и народне књижнице, али је све ово остало на самим почецима; и тек је Новаковићев закон од 1882 попео основну школу на шест година. и у члану 4 изреком наредио овако: „Поред сваке ниже основне школе, где се не би могла установити и виша основна школа, мора бити и иродужна школа, коју ће по прописима овога закона бити дужни походити сви они који би нижу основну школу свршили, а не би у основиој вишој или у какој другој школи учење продужили.