Prosvetni glasnik

1196

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

1909. по новом школском закону од те годино. Она ће имати разне одсеке (сада само четири) са пет година учења. Ученици морају имати барем прогимназију и не могу бити старији од 17 година. Под надзором министарства војног су: војна гакола, војна машинска школа, поморска школа и школа за спрему резервних ОФицира. Војна школа имала је војну гимназију, тако звану кадетску школу, и две године за стручну спрему. Пре две године укинута је војна гимназија и остао је само стручни двогодишњи одсек, у који се прима огракичени број ученика, који су свршили гимназију и положили испит зрелости. После две године учења у војној школи полажу испит и у војску ступају као потпоручници. Под министарством за земљорадњу и трговину стоје две ратарске и једна виноградарс ко-воћр ска школа, које су у реду средњих школа, примају ученике из прогимназије и имају три године учења. У ове три школе ишло је 1909/10 године 116 ученика, који су биди сви интерни, а имале су 20 наставника. Сем тога има још осам нижих ратарских школа, које су 1909/10 школске године имале 204 ученика и 35 наставника. Под истим министарством стоје и трговачке шоле, две државне, две приватне и једна, коју издржава Трговачка Комора. Све важе као средње школе, имају прогимназију као основу; најбоље су државне трговачке школе у Свиштову и Бургасу, код којих учење траје четири године. Имајошразних стручних школа, које издржавају или држава или општине, друштва и приватни људи. И оне су под министарством за земљорадњу и трговину. 6. Педагошки виши течаји. За спремање наставника за прогимназије, које су школским законом од 1909. године приближене основним школаиа, заведена су од 1. октобра 1909. два педагошка виша течаја, у које се примају само абитуријенти гимназија и педагошких (учитељских) школа, да се за две године спреме за наставнике у прогимназијама. Један је течај за историско-Филолошке а други за физичкоматсматичке предмете. Од 1. септембра отвориће се и течај за нове језике. Педагогика и један модерни језик (француски или немачки) обавезни су за оба течаја, а специјални супредмети: а) у историскофилолошком течају : бугарски, исгорија, земљопис, познавање друштва и закона и религија; б) у Физичко-математичком течају: математика, природна историја, хемија, Физика, хигијена и гимнастика. Учење се завршује испитом, који даје право на звање кандидата у прогимназији. Да би се избегла сувишност у таквим кандидатима, број ученика у сваком разреду ограничен је на 30 и не могу се отварати паралелна одељења. Овим течајима унрављају ваљани гимназиски наставници, који поред своје плате имају 600 дин. годишњег додатка. Поред теориског образовања ученици се вежбају и у шкодском раду хоспитовањом и држањам предавања у прогимназијама.