Prosvetni glasnik

ОДКНБ И ПРИКЛЗИ

1197

В. Ведика гакола —• Унлвереитет. Први корак за подизање велике школе учињен је отварањем иедагошког великошколског курса 1. септембра 1888. год. са историско-Фидолошким и »мзичко-математичким одсеком, који је ио закону од децембра исте године претворен у велику школу. Прве године (1888/89) она је имада само историскофилолошки одсек; идуће године отворен је Физичко-математички а 1892/93 и правнички одсек. Законом од 1894. год. одседи су названи Факултетима са деканима на челу, наставници проФесорима и доцентима а председник академског савета ректором. Закон од 1904. дао је основне одредбе о университету, које су унесене и у школски закон од 1909 год. И сад университет има напред поменута три Факултета. Закон од 1909. предвиђа и технички и пољопривредни Факултет. Отварање нових Факултета као и завођење нових катедара врши се законом. ПроФесори су редовни и ванредни. Катедру имају редовни проФесори, а ако њих нема, ванредни проФесори и редовни доценти. За сваку катедру поред проФесора могу се узети и ванредни проФесори и редовни доценти, чији број одређује академски савет на предлог Факултета. Редовни проФесори имају годишњу плату 7200 дин., ванредни проФесори 6000 дин., редовни доценти 4800 дин., лектори 3600 дин. и асистенти 3000 динара. Плата лекторима и аеистентима иовећава се сваких пет година са 480 динара. Еао студенти примају се они, који су положили испит зрелости у гимназији. АбитуриЈенти иедаготнке школе најпре се примају као слушаоци нод погодбом, да после две године положе допунски испиг у гимназији и на основи тога испита добију гимназиско еведочанство о испиту зрелости. Ако то учине, примају се за редовне студенте без губитка семестара, које су имали као слушаоци, И даме се примају под истим погодбама. Има два университетска испита: по истеку четвртог и по истеку осмог семестра. Други је испит завршни и даје сва права довршеног академског образовања. Он даје право и на академски испит, са којим је скопчано давање докторске титуле. Университет нема још своје зграде, али ће је скоро добити. Родољубиви добротвор Евлогије Георгијев оставио је знатну суму, која је достигла до II 1 /, милиона динара и доноси годишње камате преко

500000 динара. Ако ово не стигне, додаће држава. У зимском семестру 1909. било је у университету: Ист.-филол . Физ.-матем. правни свега Факултет Факудтет Факултет Редовних проФесора • • 6 9 2 17 Ванредних проФесора -3 2 — 5 Редоваих доцената • • 2 2 3 7 Дектора 6 — — 6 Хонорарних доцената -6 1 6 13 Асистената 2 14 — 16 Свега 25 28 11 64