Prosvetni glasnik

1170

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

иојединих слова, слагач мора бити унапред познат, ношто од гога двога зависи иравилно израчунавање и израда слога, нарочито табеларног. Ну тачна нзрада табеларног слога, који се саетоји из многобројних и разноврсних слагарских делова, могућна је само тако, ако еу слова н словослагачки материјал, израђени такође тачно по размери једног утврђеног система у погледу њихове димензије. До скора се није била постигла сагласност, да се слова и словослагачкп материјал израђују једнообразно по размернику једног опште утврђеног система, јер је сваки штамнар имао и свој систем, иа је хтео да буде и свој ливац слова, али је за то у штампаријама владало врло често и хаотичко стање. Тешко је, а и скупо је штампарију сортирати сваковрсним словима и словослагарским материјалом, а јонг теже је и скупље инсталнрати ливнид) за израду сваковрсних слова и словоливачког материјала. С тога су се у разиим земљама старали и сви тежили да се ностигне јединство угврђењем једне систематске норме, која би свуда важила као опште иравило за израду слова и словослагарског материјала. Данас је утврђена једна као опште важећа норма тзв. тииометријски систем (размерник), што се дели на тзв. тииограФске пункте, које је изумео иарискп словоливац Фурние око 1737. Око 1804, оиет париски словоливац Дидот, реФормисао је овај пункт-систем на основи Француске стопе (рјес1 (1е гој), која обухваташе 864 Фурхиеове иункте, па се отуда и назива Дидотов или париски пункт-систем. Тако је омогућона не само тачна израда табеларног слога, већ омогућено ијеФтино сортирање словослагарннце готовим материјалом из разних словоливница, а без икакве бојазни на тешкоће при слагању или штампању, које би могле наетупити услед евентуалне неједнакости у систему слагарског материјала. Данас је и у целој Немачкој и Аустро-Угарској заиеден тај у опште усвојени типометријскп или пункт-систем (који одговара и старом обрачунавању на осмину петита). Дидотов систем ирерадио је 1879. Бертолд у Берлину на подлози метарске мере, тако да су сада у овоме систему 2660 типографских пунктова равне 1. метру. Овим тзв. тииометријскнм системом мери се величина (град или кегел) и висина слова и слагарског материјала. На пример всличнна (димензија) слике од петит-слова износи 8, а од цицеро-слова 12 иунктова. Нормална или садања висина свију слова (Дидотова еистема) износи 62,67 пунктова, а стара (или Хазова) висина је за четврг цицера већа. * Слагарски материјал дели се на ликовнн и безлични. Под ликовним материјалом треба разумети: све врсте слова, линија, украса, интерпункција, математичких знакова итд. Под безличним материјалом треба разумети све врсте заглавака (аусшлуеа), прореда (дурхшуса) квадрата и штегова. Безлични материјал не разликује се од ликовног само по томе што нема лика (главе) већ и по томе што је око 12 пунктова нижи од ликовног материјала.