Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖИИ

1171

3). О словима Слова ио оншхем имену нмамо у главном тројаких тј. верзалннх (почетних или великих), обичних (малих) и капителхен слова (полу верзалних). Даље, слова се разликују по лику илп дебљини својих контура, као и по грунама њихове уиотребе. По своме лику или карактеру реза, слова се у главном деле на: обична, узана, широка, курзивна, полуцрна, црна и иисаћа. По своме граду или кеглу, слова се деле и називају овако: брилант = 3 пункта, диамант = 4 пункта, иерл = 5, нониарел = 6, колонел 7, нетиг = 8, боргис = 9 Гармонд (или кораус) = 10, Дицеро = 12, мител = 14, терција =16, текст = 20, дунлн цицеро = 24, дупли мител = 28, дунли терција 32. За одређивање градације већих слова постоји размерник, комв цицеро служи као основица; отуда имамо слова по величини 3 циц. 4 цицера, 6 цицера, 8 цицера и 10 цицеро или канон 36, 48, 72, 96 и 120 пунктова. По својој употреби или калкулацији рада, слова се деле у главноме на ове трн груие. I група обухвата: петит, боргис, гармонд и цицеро; II група номпарел, мнтел и торција, а у трећу групу спадају : текст, дупли цицеро, дупли мител, дупли терција и остала већа насловна слова. 4). 0 линијама Линије се по своме граду (дебљини) деле на 1 пун., ('ј 8 петита) на 2 пун., ('/ 4 петита) на 3 пункта (или четврт цнцеро), на 4 пункта (или нола нетита) на 6 пунктова (или ноннарел) па 12 пунктова тзв. цицеро линије. По своме лику линије се деле на Фине, туноФине, дунло-Фине, иолуцрне, црне, црно-Фине, (или ајнФас), пунктиране, таласасте, гатраФиране итд. Величина линија је сразмерна словима, а највише су у унотреби 01;е величине: номпарел, иетит, гармонд, цицеро, мител, терција, 1\/. 2 цицеро, тексг, дјпли цицеро, 2'/, цицера; после 3, 3'/. 2 , 4, 5, 6 цицеро: даље 2, 3, 4 и 5 квадрата или конкорданца (240 пунктова). 5). О безличном материјалу Без.шчни материјал дели се на ове четири групе: Заглавци (или аусшлус) који со деле на: геФирте, иолугеФирте, трећину гвФирта, четвртину гефирта, шестину геФирта и на харшпације. У новије време се такође и заглавцн деле на пунктове, јер се по тој размери и граде. Тако их има од: 1, 2, 3, 4, 6, 8, 10 и 12. пун. Ови се заглавци употребљавају на првом месту за разређивање речи па онда ироређивање редова сложеног слога. Ироред (дурхшус) дели се на ситан и крупан. Ситан је проред од 2 до 6, а крупан од 8 цицеро па на више. По дебљини дели се на: 1,2, 77*