Prosvetni glasnik

1172

1п'0светни гласник

3, и 4 пункта нли '/ 8 нетита, */ 4 иетита, '/4 ДИЦвра, У 2 петита и 1 / 2 гармонда. Проред се уиотребљава аа разређивање редова ц поделу наслова. Квадрати се по своме граду деле на: '/ 4 петита, 1 / г петита нонпарел, петит, гармонд, цицеро, мител. терција, текст и дупли мител. По својо.ј дужини квадрати се деле на: двогуби, грогуби, и четворогуби цицеро као и на: половине, 3 / 4 и на цео конкорданц (48 пунктова) или квадрат итд. Квадрати служе за испуњавање празних редова у слогу птд. Штегова ио дужини Имамо од: 1, 2, 3, 4 и 5 квадрата (или конкорданца) а по градацпји од: 2, 3 и 4 цицеро. Употребљавају се за испуњавање већих празнина у слогу итд. 6). О слагању списа. Пре свега слагарски сапдуци однесу се у магацин слова и напуне се словима и осталим украсним и неукрасним слагарск м материјалом, затим се напуњени сандуци врате у словослагарницу и иоставе на зато одређоне и постројене регале. При овоме пуњењу, слова се у сандуцима тако распоређују, да она слова, која се најчешће употребљавају, буду смештена у највеће преграде у средини сандука, те како би слагачу била прп руци и у довољној колпчини, за израду слога. По снојим израдама слогови се у главноме деле: а) на т !в. комаресни (или чисти) слог, за књижевна дела и часописе; б) на тзв. аксмденцијски (или украсни) слог, који је једиа комбинација речи и Фигура (шара и линија), па стога и обухвата све врсте повеља, плаката, акција, вигњета, позивница, заглавља, корица, јеловника, посетница и насловпих листова, као н све друге сличне и случајне ствари, које не представљају лптерарни производ; и в) на тзв. табеларни слог који обухвата све врсте Форнул&ра или образаца за државна надлештва, школе, цркве, ошитпне. трговачке књиге и томе слично. Пре него што се приступи изради слога, слагач учврсти рукоииеник на иодесном месту свога сандука горње иоловине, тако да рукописник стоји лево или десно, према томс како свотлост нада, нпр. ако светлост долази с десна, рукописник се поставља на левој страни и обрнуго, па онда помоћу руконисника слагач намести оригинал (рукопис) у ииспни својих очију. Затим, слагач узме врстач, закључи га према утврђеној ширини слога, намести слагалицу (сецлпнију), па онда чптајући рукоппс приступа слаган.у списа, слово ио слово, реч по реч, ред по ред, страну по страну итд. Кад се сложи ирви ред, онда се слагалица извуче и метно преко сложеног реда притискујући је бласо левим палцем; затим се сложи други ред и слагалица се на исти начин премести. Тако се продужи рад слагањем реда по реда премештањем у псто време и слагалице с реда на ред, док се не напуни врстач. Затим се сложени редови из врстача иренесу па шиф (ступчапик) и даље слагање продужи се на исти начин.