Prosvetni glasnik

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

гобројне одене у стручним и попударним часописима без разлике су је похна.шде и изнеле користи које ће од ње имати и наставник, и учекик, и сваки онај ко.ји се интересује природом а нема ни основних знања из гео.гогије. С нравом се истицало да ће је са задовољством нрочитати и стручњак. Да ове похваде пису би.ге нимало претеране доказ је што се после непуних пет година .јавило већ и четврто издање њено. Осим тога преведена је досада и на чешки и пољски. Заслужује дакле, да и код нас буде скренута пажња на њу. У уводу Валтер на.јпре издаже побуде које су га руководиле да изради и изда ову књижицу. „1огичне и здраве мисли, изложене на томе месту, уједно могу послужити и за оцену вредности целога дела и метода по којем је израђено. Ево најважнијих ставова: „И у геодогији (као и у физици) има безбројних појава. и важних закона, који се могу проматрати на сваком месту и без скуиоцених инструмената. Свака, бујица, сваки извор. свака обала потока и сваки каменолом. па шта више и најпростија јама из које се вади обична земља, дају нам прилике да пратимо тихи рад природних сила. На сваком ноједином валутку можемо ггрочитати читаву иеторију и тако је сасвим опракдано говорити о једној „сиротињској геологији" (8'ео1о§1а раирегшп). Под овим изразом разумемо разматрање геологаких иојава и Факата, које се без нарочитих хемијских, минералошких или математичких претпоставака везује за свакодневне појаве и које по.јачава интересовање за домовину. „Школски уџбеници и популарне књиге стоје нонајвише на гледишту које је наука давно нрегазила и расправљају основна геолошка питања као додатак и узгредно уз чисто минералошка излагања. На тај начин ученик никад неће научити да геолошки мисли. За образовање сваког човека тако важно начело о историјском рашчлањаваху сложених Факат неће му никад бити јасно; он неће никад доћи до тога, да свакодневне појаве у природи која га окружуЈе гледа као последице дуготрајних ранијих појава и као почета-к будућих догађаја. Због тога се и самосталност геолошке науке не може довољно истакнути и многи образовани људи једва и знају да постоји таква наука. „Али је и од стране стручних геолога много што шта пропуштено да наша наука добије место које јој у данашњем образовању припада. У готово манастирској повучености нагомилали су истраживачи прошлог столећа огромну количину Факата, али су њихови радови писани тешко разумљивим и вештачки створеним језиком и изложени у често врло скупим таблама и картама. Већином је остављено да ову науку објасне духовити, али геолошки нешколовани писци, који нису у стању нити геолошку карту да читају нити какав проФид да разумеју и тако је стадно утврђивано мишљење да је геологија једино скуп занимљивих игара мисди.

Распоредом и начином издагања градива раздикује се ово дедо од свих уџбеника за геодогију и попударних геодошких списа. Распоред је и оригиналан и природан; иде оним редом којим се врше и геодошка испитивања: почиње проматрањем геодошког усека, а свршује се уношењем резултата добивених испитивањем у проФиле и карте. На кра.ју скоро сваког одељка (а ових има свега осамнаест) налазе се многобројни врло пробрани задаци који треба читаоца да под-