Prosvetni glasnik
78
ПРОСВЕТНИ Г.1АОНИК
стакну на размишљање и самостално објашњавање многих геолошких појава. И за нас је врло корисно ,Објашн>ење важнијих стручних израза" ове књиге. Сдике су све оригиналле и врдо нросте и разумљиве. Сваки онај који води природу и кога она интересује, нарочито учитељи треба да набаве и ирочитају ову књижицу; у њој ће наћи много новога и кориснога.
2. ЧАСОПИСИ
Учитељ, педагошко-књижевни лист, орган учитељског удружења у Краљевини Србији и свих српских учитеља. Година 1911. Свеска за јануар. ЧхДанци и расправе: Измене и доиуне у закону о народним шкоЛама. У овоме се чданку говори о потреби да се донесе нов закон о народним шкодама, који би заменио данашњи закон од 1904. год. а за који се у чданку вели да .је израђен „у хитњи с пуно празнине, супротности, нејасних одредаба н других недостатака". Нарочите се нагдашује да је садашња иочетна учитељска плата недовољна. Утврђивање наставног градива чданак Љуб. М. Протића. Правилном методом у настави ученици добијају иоуздано и стадно знање, које ће моћи иримењивати у животу. Писац износи шта треба урадити да буде метод правидан, а нарочито говори о значају ионављања (индиректног и директног) у настави. III. Американски метод читања, иисања и иравописа, од Н. Рајевског. Америка је земља практике, где се 51ало подаже на системе и теорије и где гдеда сваки да што брже дође до успеха. Али стимје у вези и придична иовршност, која се огдеда и у школској настави. Први иочеци шкодског рада, метод читања и писања, носе такође американско обедежје. IV. Покушај нове школе од М. Љевитина (3 наставак). Често се чују прекори да данашња школа не одговара нити потребама живота нити дечјој природи. Због тога многи замерају данашњој шкоди и пишу противу њеног уређења. Пиеац овог чданка износи сдику једне особите шкоде „Сдободне шкоде општине Викерсдорф", која је покушај да се створи боља шкода. Она је основана године 1906, а поред остадог оддикује се: што се дечаци уче заједно с девојчицама, што се у шкоди веома много подаже пажње физичком васпитању и што се предузимају честа путовања и екскурзије. V. Из новије сри. философије од Свет. Ристића (наставак). Ово је критика списа д-р Бран. Петронијевића. VI. Мисли иознатијих иедскош. иисаца о учитељу и његовом раду у школи и друштву, од Лаз. Перовића (наставак). Говори о томе: Какав